Питање
Да ли постоји нужно зло?
Одговор
Дитрих Бонхофер је једном написао: „Горе од тога да се чини зло је да се буде зао". Ове речи коришћене су да би се одбранила његова завера у вези са убиством Адолфа Хитлера током ИИ Светског рата. Убиство је зла ствар, али, неки људи, укључујући Бонхофера, назвали би то нужним злом, у контексту већег зла Холокауста. Да ли Библија подржава концепт „нужног зла"?
Прво, потребно је вероватно да дефинишемо реч зло. У Библији се налазе две различите употребе ове речи: природне катастрофе и морално мањкаво (лоше) понашање. У Исаији 45:7, постоји стих како Бог ствара зло: „Ја сам светлост стварам, као и мрак, срећу дајем, и невољу припремам. Ја, Господ, све то чиним". Реч зло у овом одломку значи „катастрофа" или „пропаст". Антитетички паралелизам поезије ставља зло у директну супротност са миром. Смисао стиха је да Бог даје време мира и време невоље.
Друга врста зла која означава да је нешто зло или морално погрешно помиње се у Матеју 12:35, када се „добар" човек ставља у супротност са „злим" човеком. Види, такође, Судије 3:12, Изреке 8:13 и 3. Јованову 1:11.
Обе дефиниције треба да се испитају у односу на питање „нужног зла". Јона је био пророк кога је Бог позвао да објави суд над градом Ниневом (Јона 1:2). Уместо да послуша, Јона је покушао да побегне бродом. Бог је послао страшну, разорну олују на брод и људи на броду су се плашили за своје животе. Као резултат, Јона се сложио да буде бачен са брода и када је погодио воду, Бог је послао велику рибу да га прогута и сачува три дана. Олуја и време у утроби рибе било је „зло" (у смислу „катастрофичног") за Јону, али је било „нужно" зло да би се Јона одвратио од своје непослушности. Не само да је Јона био обновљен, већ је и цео град Нинева био спашен (Јона 3:10).
Постоје људи у библијској историји који су чинили оно што су знали да је погрешно да би донели очигледно „добро". Један пример је краљ Саул, који је преузео на себе да приноси жртве Богу уместо да чека на Самуила. Саул је знао да је погрешно да приноси жртве, али је размишљао да је приношење жртве (Богу у част), боље него не принети је. Бог није то видео на тај начин. Резултат Саулове непослушности био је губитак краљевства (1. Самуилова 13:8-14).
Ретко ко ће рећи да лагање није морално зло. Ипак, у два наврата у Старом завету, лагању је уследио позитиван ишод. Јеврејске бабице су изгледа примиле Божији благослов пошто су лагале фараона (Излазак 1:15-21), а њихови поступци су, највероватније, спасили животе многих јеврејских дечака. Блудница Рава лагала је краља Јерихона да би заштитила јеврејске шпијуне који су се крили на њеном крову (Исус Навин 2:5). Касније, Бог је поштедео Раву и њену породицу када је Израел уништио Јерихон. Да ли су те лажи биле „нужно зло"? Важно је напоменути да Библија не опрашта било коју лаж. Јеврејске бабице изабрале су да послушају Божију заповест над фараоновом. Бог их није благословио због те лажи, већ због њихове послушности Њему. Рава је била поштеђена не зато што је лагала, већ зато што је дочекала шпијуне верујући (исус Навин 6:17; Јеврејима 11:31). Истина је да је њено лагање било део њеног плана да их сакрије. Да није лагала, шпијуни би вероватно били убијени – осим ако Бог није интервенисао на други начин да их спасе. Сличан аргумент би могао да се примени на ситуацију бабица. У сваком случају, свака од тих лажи могла би да се посматра као мања од два могућа зла.
Да ли је лагање бабица било нужно? Да ли је Равино зло било нужно? „Нужно" је широк појам, чак и ако су крајњи резултати били позитивни. Иако су лажи, наизглед, некоме биле од користи, оно што су бабице и Рава урадиле било је грешно, а те грехе Исус је понео на крсту (Исаија 53:6).
Ретко, ако икада, ће неко да се суочи са ситуацијом где су два зла једини расположив избор. Можда постоје ствари које смо присиљени да чинимо које су гнусне или се противе нашој бољој процени. Али, с обзиром да Бог жели светост за свој народ (1. Петрова 1:15), не изгледа да је „нужно" да чинимо грех.
English
Да ли постоји нужно зло?
