Pitanje
Da li postoji nužno zlo?
Odgovor
Ditrih Bonhofer je jednom napisao: „Gore od toga da se čini zlo je da se bude zao". Ove reči korišćene su da bi se odbranila njegova zavera u vezi sa ubistvom Adolfa Hitlera tokom II Svetskog rata. Ubistvo je zla stvar, ali, neki ljudi, uključujući Bonhofera, nazvali bi to nužnim zlom, u kontekstu većeg zla Holokausta. Da li Biblija podržava koncept „nužnog zla"?
Prvo, potrebno je verovatno da definišemo reč zlo. U Bibliji se nalaze dve različite upotrebe ove reči: prirodne katastrofe i moralno manjkavo (loše) ponašanje. U Isaiji 45:7, postoji stih kako Bog stvara zlo: „Ja sam svetlost stvaram, kao i mrak, sreću dajem, i nevolju pripremam. Ja, Gospod, sve to činim". Reč zlo u ovom odlomku znači „katastrofa" ili „propast". Antitetički paralelizam poezije stavlja zlo u direktnu suprotnost sa mirom. Smisao stiha je da Bog daje vreme mira i vreme nevolje.
Druga vrsta zla koja označava da je nešto zlo ili moralno pogrešno pominje se u Mateju 12:35, kada se „dobar" čovek stavlja u suprotnost sa „zlim" čovekom. Vidi, takođe, Sudije 3:12, Izreke 8:13 i 3. Jovanovu 1:11.
Obe definicije treba da se ispitaju u odnosu na pitanje „nužnog zla". Jona je bio prorok koga je Bog pozvao da objavi sud nad gradom Ninevom (Jona 1:2). Umesto da posluša, Jona je pokušao da pobegne brodom. Bog je poslao strašnu, razornu oluju na brod i ljudi na brodu su se plašili za svoje živote. Kao rezultat, Jona se složio da bude bačen sa broda i kada je pogodio vodu, Bog je poslao veliku ribu da ga proguta i sačuva tri dana. Oluja i vreme u utrobi ribe bilo je „zlo" (u smislu „katastrofičnog") za Jonu, ali je bilo „nužno" zlo da bi se Jona odvratio od svoje neposlušnosti. Ne samo da je Jona bio obnovljen, već je i ceo grad Nineva bio spašen (Jona 3:10).
Postoje ljudi u biblijskoj istoriji koji su činili ono što su znali da je pogrešno da bi doneli očigledno „dobro". Jedan primer je kralj Saul, koji je preuzeo na sebe da prinosi žrtve Bogu umesto da čeka na Samuila. Saul je znao da je pogrešno da prinosi žrtve, ali je razmišljao da je prinošenje žrtve (Bogu u čast), bolje nego ne prineti je. Bog nije to video na taj način. Rezultat Saulove neposlušnosti bio je gubitak kraljevstva (1. Samuilova 13:8-14).
Retko ko će reći da laganje nije moralno zlo. Ipak, u dva navrata u Starom zavetu, laganju je usledio pozitivan ishod. Jevrejske babice su izgleda primile Božiji blagoslov pošto su lagale faraona (Izlazak 1:15-21), a njihovi postupci su, najverovatnije, spasili živote mnogih jevrejskih dečaka. Bludnica Rava lagala je kralja Jerihona da bi zaštitila jevrejske špijune koji su se krili na njenom krovu (Isus Navin 2:5). Kasnije, Bog je poštedeo Ravu i njenu porodicu kada je Izrael uništio Jerihon. Da li su te laži bile „nužno zlo"? Važno je napomenuti da Biblija ne oprašta bilo koju laž. Jevrejske babice izabrale su da poslušaju Božiju zapovest nad faraonovom. Bog ih nije blagoslovio zbog te laži, već zbog njihove poslušnosti Njemu. Rava je bila pošteđena ne zato što je lagala, već zato što je dočekala špijune verujući (isus Navin 6:17; Jevrejima 11:31). Istina je da je njeno laganje bilo deo njenog plana da ih sakrije. Da nije lagala, špijuni bi verovatno bili ubijeni – osim ako Bog nije intervenisao na drugi način da ih spase. Sličan argument bi mogao da se primeni na situaciju babica. U svakom slučaju, svaka od tih laži mogla bi da se posmatra kao manja od dva moguća zla.
Da li je laganje babica bilo nužno? Da li je Ravino zlo bilo nužno? „Nužno" je širok pojam, čak i ako su krajnji rezultati bili pozitivni. Iako su laži, naizgled, nekome bile od koristi, ono što su babice i Rava uradile bilo je grešno, a te grehe Isus je poneo na krstu (Isaija 53:6).
Retko, ako ikada, će neko da se suoči sa situacijom gde su dva zla jedini raspoloživ izbor. Možda postoje stvari koje smo prisiljeni da činimo koje su gnusne ili se protive našoj boljoj proceni. Ali, s obzirom da Bog želi svetost za svoj narod (1. Petrova 1:15), ne izgleda da je „nužno" da činimo greh.
English
Da li postoji nužno zlo?
