Питање
Шта је исконски грех?
Одговор
Термин “исконски грех” односи се на Адамов грех непослушности када је убрао плод са дрвета познања добра и зла, али и на последице тог греха на цело човечанство. Исконски грех може да се дефинише као “грех и кривица које сви имамо у Божијим очима, а они су директна последица Адамовог греха у рајском врту”. Доктрина о исконском греху посебно се бави његовим ефектима на људску природу и стање пред Богом, чак и пре него што је човек довољно стар да свесно почини грех. Постоје три главна гледишта која се баве тим ефектима.
Пелагијанизам: Ово гледиште каже да Адамов грех није имао другог утицаја на његово потомство сем тог да је његов грешни пример навео и остале да греше. Према овој теорији човек може престати да греши ако само тако одлучи. То учење је супротно бројним библијским стиховима који указују да је човек безнадежно заробљен у својим греховима (Ефесци 2:1-2; Матеј 15:18-19; Римљанима 7:23; Јеврејима 6:1; 9:14).
Арминијанизам: Арминијанци верују да је Адамов грех учинио да остатак човечанства наследи склоност ка греху, познату и као грешна природа. Грешна природа тера нас на грех као што мачку њена природа тера да мијауче – она је урођена. Према овом гледишту човек не може сам од себе престати да греши; зато нам Бог свима даје свеопшту милост да бисмо могли да престанемо. У арминијанизму та милост се назива претходна милост. Према овом гледишту ми нисмо одговорни за Адамов грех, већ само за свој. То учење супротставља се чињеници да је осуда дошла на све људе, иако нису сви згрешили на исти начин као Адам (1. Коринћанима 15:22; Римљанима 5:12-18). Исто тако, ни претходну милост не можемо да нађемо у Библији.
Калвинизам: Калвинистичка доктрина каже да Адамов грех није само био узрочник наше грешне природе, већ и кривице пред Богом због које заслужујемо казну. Рођени смо са исконским грехом (Псалам 51:5) због кога наслеђујемо грешну природу која је толико изопачена да се у Јеремији 17:9 људско срце описује као “преварно више свега и опако”. Није само Адам био крив зато што је згрешио; његова кривица и казна (смрт) припадају и свима нама (Римљанима 5:12,19). Постоје два гледишта која подржавају ово учење. Прво каже да је човечанство било у Адамовом семену; зато, када је Адам згрешио, и ми смо згрешили с њим. Аналогију налазимо у библијском учењу да је Левије, Аврамов потомак, платио десетак Мелхиседеку јер је био у Авраму (1. Мојсијева 14:20; Јеврејима 7:4-9), иако је рођен стотинама година касније. Друго гледиште каже да је Адам био наш представник због чега смо и ми, када је он згрешио, примили кривицу на себе.
По калвинистичком гледишту човек није способан да победи грех без силе Светог Духа, коју добија тек када се окрене Христу и његовој жртви помирења на крсту. Калвинистичко гледиште о исконском греху је најближе библијском учењу. Ипак, како Бог може да нам пребаци одговорност за грех који нисмо лично починили? Постоји једно прихватљиво тумачење по коме постајемо одговорни за исконски грех онда када изаберемо да прихватимо грешну природу и понашамо се у складу са њом. У животу постоји тренутак када постајемо свесни своје грешности и тада треба да се одрекнемо грешне природе и покајемо се. Али, сви ми у принципу оправдавамо ту природу, а тиме показујемо да нам је прихватљива. Одобравајући сопствену грешност, ми се у суштини слажемо са оним што су Адам и Ева учинили у рајском врту. То нас чини кривим за исконски грех, иако га заправо нисмо починили.
Шта је исконски грех?
