Pitanje
Šta je iskonski greh?
Odgovor
Termin “iskonski greh” odnosi se na Adamov greh neposlušnosti kada je ubrao plod sa drveta poznanja dobra i zla, ali i na posledice tog greha na celo čovečanstvo. Iskonski greh može da se definiše kao “greh i krivica koje svi imamo u Božijim očima, a oni su direktna posledica Adamovog greha u rajskom vrtu”. Doktrina o iskonskom grehu posebno se bavi njegovim efektima na ljudsku prirodu i stanje pred Bogom, čak i pre nego što je čovek dovoljno star da svesno počini greh. Postoje tri glavna gledišta koja se bave tim efektima.
Pelagijanizam: Ovo gledište kaže da Adamov greh nije imao drugog uticaja na njegovo potomstvo sem tog da je njegov grešni primer naveo i ostale da greše. Prema ovoj teoriji čovek može prestati da greši ako samo tako odluči. To učenje je suprotno brojnim biblijskim stihovima koji ukazuju da je čovek beznadežno zarobljen u svojim grehovima (Efesci 2:1-2; Matej 15:18-19; Rimljanima 7:23; Jevrejima 6:1; 9:14).
Arminijanizam: Arminijanci veruju da je Adamov greh učinio da ostatak čovečanstva nasledi sklonost ka grehu, poznatu i kao grešna priroda. Grešna priroda tera nas na greh kao što mačku njena priroda tera da mijauče – ona je urođena. Prema ovom gledištu čovek ne može sam od sebe prestati da greši; zato nam Bog svima daje sveopštu milost da bismo mogli da prestanemo. U arminijanizmu ta milost se naziva prethodna milost. Prema ovom gledištu mi nismo odgovorni za Adamov greh, već samo za svoj. To učenje suprotstavlja se činjenici da je osuda došla na sve ljude, iako nisu svi zgrešili na isti način kao Adam (1. Korinćanima 15:22; Rimljanima 5:12-18). Isto tako, ni prethodnu milost ne možemo da nađemo u Bibliji.
Kalvinizam: Kalvinistička doktrina kaže da Adamov greh nije samo bio uzročnik naše grešne prirode, već i krivice pred Bogom zbog koje zaslužujemo kaznu. Rođeni smo sa iskonskim grehom (Psalam 51:5) zbog koga nasleđujemo grešnu prirodu koja je toliko izopačena da se u Jeremiji 17:9 ljudsko srce opisuje kao “prevarno više svega i opako”. Nije samo Adam bio kriv zato što je zgrešio; njegova krivica i kazna (smrt) pripadaju i svima nama (Rimljanima 5:12,19). Postoje dva gledišta koja podržavaju ovo učenje. Prvo kaže da je čovečanstvo bilo u Adamovom semenu; zato, kada je Adam zgrešio, i mi smo zgrešili s njim. Analogiju nalazimo u biblijskom učenju da je Levije, Avramov potomak, platio desetak Melhisedeku jer je bio u Avramu (1. Mojsijeva 14:20; Jevrejima 7:4-9), iako je rođen stotinama godina kasnije. Drugo gledište kaže da je Adam bio naš predstavnik zbog čega smo i mi, kada je on zgrešio, primili krivicu na sebe.
Po kalvinističkom gledištu čovek nije sposoban da pobedi greh bez sile Svetog Duha, koju dobija tek kada se okrene Hristu i njegovoj žrtvi pomirenja na krstu. Kalvinističko gledište o iskonskom grehu je najbliže biblijskom učenju. Ipak, kako Bog može da nam prebaci odgovornost za greh koji nismo lično počinili? Postoji jedno prihvatljivo tumačenje po kome postajemo odgovorni za iskonski greh onda kada izaberemo da prihvatimo grešnu prirodu i ponašamo se u skladu sa njom. U životu postoji trenutak kada postajemo svesni svoje grešnosti i tada treba da se odreknemo grešne prirode i pokajemo se. Ali, svi mi u principu opravdavamo tu prirodu, a time pokazujemo da nam je prihvatljiva. Odobravajući sopstvenu grešnost, mi se u suštini slažemo sa onim što su Adam i Eva učinili u rajskom vrtu. To nas čini krivim za iskonski greh, iako ga zapravo nismo počinili.
English
Šta je iskonski greh?
