Питање
Шта Библија каже о превазилажењу пожуде?
Одговор
Вец́ина речи у Библији које су преведене са „пожуда", значе „страсна жеља". Снажна жеља може бити добра или лоша, у зависности од предмета те жеље и мотива који стоји иза ње. Бог је створио људско срце способно за страсну жељу како бисмо чезнули за Њим и Његовом праведношц́у (Псалам 42: 1–2; 73:25). Међутим, концепт „пожуде" сада се обично повезује са страственом жељом за нечим што је Бог забранио, а реч се сматра синонимом сексуалне или материјалистичке жеље.
Јаков 1:14–15 нам даје природну прогресију необуздане пожуде: „ Свако, наиме, подлеже искушењу тако што га његова властита зла жеља одвлачи и мами. Зла жеља, затим, будући зачета, рађа грех, а учињени грех рађа смрт".
Према овом одломку, грешна пожуда започиње злом жељом. Да си искушан злом, није грех. Исус је био у искушењу (Матеј 4:1). Грех започиње када нас зла жеља „одвуче" са места где наша срца треба да буду. Кад дође зла жеља, ми имамо избор. Можемо је одбити као што је то Исус учинио и преусмерити се на пут који је Бог поставио пред нас (Матеј 4:10). Или се можемо позабавити том мишљу. Као што је неко једном рекао: „Не можемо спречити птице да лете изнад наше главе, али не морамо да им дозволимо да нам направе гнездо у коси." Кад искушење покуца, морамо да запамтимо да нисмо беспомоц́ни. Можемо одабрати да попустимо или да се одупремо.
Разлог због којег нас искушење „одвлачи", је тај што смо „примамљени". Та реч се на грчком односи на мамац, као на рибарском најлону. Када риба угледа врцкавог црва, он је примами и она се ухвати. Када једном загризе удицу, може се „одвуц́и". Када наиђемо на искушење, требало би да га одмах одбацимо као што је то учинио Јосиф када га је напала Потифарова жена (Постанак 39: 11–12). Оклевање отвара врата примамљивању. Римљанима 13:14 такво оклевање назива „брига за тело". Попут неопрезне рибе, хватамо се за примамљиву мисао, верујуц́и да ц́е нас одушевити и испунити. Уживамо у фантазији, замишљамо нове и грешне сценарије и забављамо се идејом да нам Бог није пружио све што нам је потребно за срец́у (Постање 3: 2–4). Ово је глупо. Друга Тимотеју 2:22 каже: „Бежите од младалачких жеља. ... "„ Бежати" значи одмах побећи. Јосиф се није задржао да размотри своје могуц́ности. Препознао је сексуално искушење и потрчао. Када оклевамо, ми се бринемо за тело и му дајемо прилику да изабере зло. Често смо обхрвани његовом моц́и. Самсон је био физички снажан човек, али није могао да се мери са својом пожудом (Судије 16: 1).
Следец́и корак у напредовању искушења, према Јакову 1, јесте да „жеља заче." Пожуда почиње као семе, мисао крцата погрешном жељом. Ако дозволимо да семе пожуде никне, никнуц́е у нешто вец́е, моц́није, теже за искорењавање. Искушење постаје грех када му је дозвољено да клија. Жеља постаје живот сама по себи и прераста у пожуду. Исус је јасно ставио до знања да је пожуда грех, чак и ако физички није направљно ништа (Матеј 5: 27-28). Наше срце је Божјије власништво и ако дозволимо тамо да расте зло, ми прљамо Његов храм (1. Коринц́анима 3:16; 6:19).
Погрешне жеље муче сваког човека. Десета заповест забрањује завист, што значи жудњу за нечим што није наше (5. Мојсијева 5:21; Римљанима 13: 9). Људско срце непрестано настоји да удовољи себи, а када открије нешто или некога за кога верује да ц́е га задовољити, почиње пожуда.
Тек када су наша срца посвец́ена Божијој слави, можемо надвладати наметљиве жеље и победити пожуду. Када се предамо Господу, наше потребе ће бити испуњене у односу са Њим. Ми „заробљавамо сваку мисао да је потчинимо Христу" (2. Коринц́анима 10: 5). Морамо дозволити Светом Духу да задржи наше мисли тамо где Он жели да буду. Од помоћи је свакодневно да се молимо речима из Псалма 19:14: „Нека речи мојих уста и мисли мога срца, теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој. "Кад је жеља нашег срца да удовољи Богу више него себи, можемо да се одупремо пожуди.
English
Шта Библија каже о превазилажењу пожуде?
