Pitanje
Šta Biblija kaže o prevazilaženju požude?
Odgovor
Većina reči u Bibliji koje su prevedene sa „požuda", znače „strasna želja". Snažna želja može biti dobra ili loša, u zavisnosti od predmeta te želje i motiva koji stoji iza nje. Bog je stvorio ljudsko srce sposobno za strasnu želju kako bismo čeznuli za Njim i Njegovom pravednošću (Psalam 42: 1–2; 73:25). Međutim, koncept „požude" sada se obično povezuje sa strastvenom željom za nečim što je Bog zabranio, a reč se smatra sinonimom seksualne ili materijalističke želje.
Jakov 1:14–15 nam daje prirodnu progresiju neobuzdane požude: „ Svako, naime, podleže iskušenju tako što ga njegova vlastita zla želja odvlači i mami. Zla želja, zatim, budući začeta, rađa greh, a učinjeni greh rađa smrt".
Prema ovom odlomku, grešna požuda započinje zlom željom. Da si iskušan zlom, nije greh. Isus je bio u iskušenju (Matej 4:1). Greh započinje kada nas zla želja „odvuče" sa mesta gde naša srca treba da budu. Kad dođe zla želja, mi imamo izbor. Možemo je odbiti kao što je to Isus učinio i preusmeriti se na put koji je Bog postavio pred nas (Matej 4:10). Ili se možemo pozabaviti tom mišlju. Kao što je neko jednom rekao: „Ne možemo sprečiti ptice da lete iznad naše glave, ali ne moramo da im dozvolimo da nam naprave gnezdo u kosi." Kad iskušenje pokuca, moramo da zapamtimo da nismo bespomoćni. Možemo odabrati da popustimo ili da se odupremo.
Razlog zbog kojeg nas iskušenje „odvlači", je taj što smo „primamljeni". Ta reč se na grčkom odnosi na mamac, kao na ribarskom najlonu. Kada riba ugleda vrckavog crva, on je primami i ona se uhvati. Kada jednom zagrize udicu, može se „odvući". Kada naiđemo na iskušenje, trebalo bi da ga odmah odbacimo kao što je to učinio Josif kada ga je napala Potifarova žena (Postanak 39: 11–12). Oklevanje otvara vrata primamljivanju. Rimljanima 13:14 takvo oklevanje naziva „briga za telo". Poput neoprezne ribe, hvatamo se za primamljivu misao, verujući da će nas oduševiti i ispuniti. Uživamo u fantaziji, zamišljamo nove i grešne scenarije i zabavljamo se idejom da nam Bog nije pružio sve što nam je potrebno za sreću (Postanje 3: 2–4). Ovo je glupo. Druga Timoteju 2:22 kaže: „Bežite od mladalačkih želja. ... "„ Bežati" znači odmah pobeći. Josif se nije zadržao da razmotri svoje mogućnosti. Prepoznao je seksualno iskušenje i potrčao. Kada oklevamo, mi se brinemo za telo i mu dajemo priliku da izabere zlo. Često smo obhrvani njegovom moći. Samson je bio fizički snažan čovek, ali nije mogao da se meri sa svojom požudom (Sudije 16: 1).
Sledeći korak u napredovanju iskušenja, prema Jakovu 1, jeste da „želja zače." Požuda počinje kao seme, misao krcata pogrešnom željom. Ako dozvolimo da seme požude nikne, niknuće u nešto veće, moćnije, teže za iskorenjavanje. Iskušenje postaje greh kada mu je dozvoljeno da klija. Želja postaje život sama po sebi i prerasta u požudu. Isus je jasno stavio do znanja da je požuda greh, čak i ako fizički nije napravljno ništa (Matej 5: 27-28). Naše srce je Božjije vlasništvo i ako dozvolimo tamo da raste zlo, mi prljamo Njegov hram (1. Korinćanima 3:16; 6:19).
Pogrešne želje muče svakog čoveka. Deseta zapovest zabranjuje zavist, što znači žudnju za nečim što nije naše (5. Mojsijeva 5:21; Rimljanima 13: 9). Ljudsko srce neprestano nastoji da udovolji sebi, a kada otkrije nešto ili nekoga za koga veruje da će ga zadovoljiti, počinje požuda.
Tek kada su naša srca posvećena Božijoj slavi, možemo nadvladati nametljive želje i pobediti požudu. Kada se predamo Gospodu, naše potrebe će biti ispunjene u odnosu sa Njim. Mi „zarobljavamo svaku misao da je potčinimo Hristu" (2. Korinćanima 10: 5). Moramo dozvoliti Svetom Duhu da zadrži naše misli tamo gde On želi da budu. Od pomoći je svakodnevno da se molimo rečima iz Psalma 19:14: „Neka reči mojih usta i misli moga srca, tebi budu ugodne, Gospode, steno moja, otkupitelju moj. "Kad je želja našeg srca da udovolji Bogu više nego sebi, možemo da se odupremo požudi.
English
Šta Biblija kaže o prevazilaženju požude?
