Питање
Шта је Паскалова опклада?
Одговор
Паскалова опклада носи назив по Блезу Паскалу, француском филозофу и математичару из 17. века. Једно од Паскалових најпознатијих дела биле су „МИсли", које су објављене постхумно 1670. године. У том делу проналазимо оно што је познато као Паскалова опклада.
Према Паскалу, суштина опкладе је да особа не може да сазна о Божијем постојању на основу разума, па је мудро живети живот као да Бог постоји, јер таквим начином живота можете све да добијете и ништа да не изгубите. Ако живимо као да Бог постоји, а Он заиста постоји, зарадили смо небо. Ако не постоји, нисмо ништа изгубили. Са друге стране, ако живимо као да Бог не постоји, а Он заиста постоји, зарадили смо пакао и казну, а изгубили смо небо и блаженство. Ако неко одмерава два избора, јасно је да је рационалан избор да је живот као да да Бог постоји бољи од два потенцијална избора. Паскал је, чак, говорио да неки можда, у одређеном тренутку, немају способност да верују у Бога. У том случају, особа треба да живи као да поседује веру. Можда ће живот особе која као да има веру, довести до тога да особа заиста стекне веру.
Постојале су критике са разних страна током година. На пример, постоји аргумент због недоследних откривења. Овај аргумент критикује Паскалову опкладу, јер нема разлога да се избори ограниче на хришћанског Бога. Пошто је постојало много религија током људске историје, можда постоје многи потенцијални богови. Друга критика потиче из атеистичких кругова. Ричард Докинс изнео је могућност бога који ће можда наградити искрено неповерење и казнити слепу или неискрену веру.
Било како било, оно што нас треба да се тиче је да ли је Паскалова опклада може да се помири са Библијом. Опклада има пропуста на више поља. Први и главно, не узима у обзир аргумент апостола Павла у Римљанима 1 да је сазнање о Богу очигледно свима, тако да немамо изговора (Римљанима 1:19-20). Сам разум може да нас доведе до Божијег постојања. То би било непотпуно сазнање о Богу, али је ипак сазнање о Богу. Штавише, сазнање о Богу је довољно да због тога немамо изговор пред Божијим судом. Сви смо под Божијим гневом, јер потискујемо истину о Богу у неправедности.
Друго, не помиње се цена укључена због следбеништва Христа. У еванђељу по Луки, Исус два пута упозорава да израчунамо цену тога што смо Његови ученици (Лука 9:57-62; 14:25-33). Постоји цена следбеништва Исуса, а ту цену није лако платити. Исус је рекао својим ученицима да треба да изгубе своје животе да би их спасили (Матеј 10:39). Следбеништво Христа доноси и мржњу света (Јован 15:19). Паскалова опклада не помиње ово. Због тога, своди веру у Христа на чисту лаковерност.
Треће, потпуно погрешно представља изопаченост људске природе. Природни човек – онај који није поново рођен од Светог Духа (Јован 3:3) – не може да буде убеђен у спасоносну веру у Исуса Христа анализом трошкова и добробити као што је Паскалова опклада. Вера је резултат нановог рођења и то је божанско дело Исуса Христа. Ово не значи да особа не може да пристане на чињенице еванђеља или чак да буде послушна Божијем закону. Један од закључака Исусове приче о тлу (Матеј 13) је да ће лажна обраћења бити животна чињеница док се Христос не врати. Међутим, знак праве спасоносне вере је плод који производи (Матеј 7:16-20). Павле говори да природни човек не може да разуме Божије ствари (1. Коринћанима 2:14). Зашто? Јер оне морају да се разазнају на духован начин. Паскалова опклада не помиње неопходно прелиминарно деловање Духа да би се дошло до спознаје спасоносне истине.
На крају, четврто, као апологетска/еванђеоска алатка (што је била намена Паскалове опкладе), изгледа да је усмерена на однос ризика и награде, што није доследно истинској спасоносној вери у Христа. Исус је навео послушност Његовим заповестима као доказ Христове љубави (Јован 14:23). Према Паскаловој опклади, особа бира да верује и слуша Бога на основу примања неба као награде. Ово не значи да умањујемо чињеницу да небо јесте награда и да је то нешто чему треба да се надамо и да желимо. Али, ако је наша послушност, искључиво или првенствено, мотивисана жељом да се оде на небо или избегне пакао, онда вера и послушност постају средство за постизање оног што желимо, уместо резултат срца које је поново рођено у Христу и исказује веру и послушност због љубави према Христу.
У закључку, Павлова опклада, иако је интересантно дело филозофске мисли, не треба да има место у хришћаниновом евангелистичком или апологетском репертоару. Хришћани треба да шире и објављују еванђеље Исуса Христа, које је „сила Божија на спасење свакоме ко у њега верује…." (Римљанима 1:16).
English
Шта је Паскалова опклада?
