Pitanje
Šta je Paskalova opklada?
Odgovor
Paskalova opklada nosi naziv po Blezu Paskalu, francuskom filozofu i matematičaru iz 17. veka. Jedno od Paskalovih najpoznatijih dela bile su „MIsli", koje su objavljene posthumno 1670. godine. U tom delu pronalazimo ono što je poznato kao Paskalova opklada.
Prema Paskalu, suština opklade je da osoba ne može da sazna o Božijem postojanju na osnovu razuma, pa je mudro živeti život kao da Bog postoji, jer takvim načinom života možete sve da dobijete i ništa da ne izgubite. Ako živimo kao da Bog postoji, a On zaista postoji, zaradili smo nebo. Ako ne postoji, nismo ništa izgubili. Sa druge strane, ako živimo kao da Bog ne postoji, a On zaista postoji, zaradili smo pakao i kaznu, a izgubili smo nebo i blaženstvo. Ako neko odmerava dva izbora, jasno je da je racionalan izbor da je život kao da da Bog postoji bolji od dva potencijalna izbora. Paskal je, čak, govorio da neki možda, u određenom trenutku, nemaju sposobnost da veruju u Boga. U tom slučaju, osoba treba da živi kao da poseduje veru. Možda će život osobe koja kao da ima veru, dovesti do toga da osoba zaista stekne veru.
Postojale su kritike sa raznih strana tokom godina. Na primer, postoji argument zbog nedoslednih otkrivenja. Ovaj argument kritikuje Paskalovu opkladu, jer nema razloga da se izbori ograniče na hrišćanskog Boga. Pošto je postojalo mnogo religija tokom ljudske istorije, možda postoje mnogi potencijalni bogovi. Druga kritika potiče iz ateističkih krugova. Ričard Dokins izneo je mogućnost boga koji će možda nagraditi iskreno nepoverenje i kazniti slepu ili neiskrenu veru.
Bilo kako bilo, ono što nas treba da se tiče je da li je Paskalova opklada može da se pomiri sa Biblijom. Opklada ima propusta na više polja. Prvi i glavno, ne uzima u obzir argument apostola Pavla u Rimljanima 1 da je saznanje o Bogu očigledno svima, tako da nemamo izgovora (Rimljanima 1:19-20). Sam razum može da nas dovede do Božijeg postojanja. To bi bilo nepotpuno saznanje o Bogu, ali je ipak saznanje o Bogu. Štaviše, saznanje o Bogu je dovoljno da zbog toga nemamo izgovor pred Božijim sudom. Svi smo pod Božijim gnevom, jer potiskujemo istinu o Bogu u nepravednosti.
Drugo, ne pominje se cena uključena zbog sledbeništva Hrista. U evanđelju po Luki, Isus dva puta upozorava da izračunamo cenu toga što smo Njegovi učenici (Luka 9:57-62; 14:25-33). Postoji cena sledbeništva Isusa, a tu cenu nije lako platiti. Isus je rekao svojim učenicima da treba da izgube svoje živote da bi ih spasili (Matej 10:39). Sledbeništvo Hrista donosi i mržnju sveta (Jovan 15:19). Paskalova opklada ne pominje ovo. Zbog toga, svodi veru u Hrista na čistu lakovernost.
Treće, potpuno pogrešno predstavlja izopačenost ljudske prirode. Prirodni čovek – onaj koji nije ponovo rođen od Svetog Duha (Jovan 3:3) – ne može da bude ubeđen u spasonosnu veru u Isusa Hrista analizom troškova i dobrobiti kao što je Paskalova opklada. Vera je rezultat nanovog rođenja i to je božansko delo Isusa Hrista. Ovo ne znači da osoba ne može da pristane na činjenice evanđelja ili čak da bude poslušna Božijem zakonu. Jedan od zaključaka Isusove priče o tlu (Matej 13) je da će lažna obraćenja biti životna činjenica dok se Hristos ne vrati. Međutim, znak prave spasonosne vere je plod koji proizvodi (Matej 7:16-20). Pavle govori da prirodni čovek ne može da razume Božije stvari (1. Korinćanima 2:14). Zašto? Jer one moraju da se razaznaju na duhovan način. Paskalova opklada ne pominje neophodno preliminarno delovanje Duha da bi se došlo do spoznaje spasonosne istine.
Na kraju, četvrto, kao apologetska/evanđeoska alatka (što je bila namena Paskalove opklade), izgleda da je usmerena na odnos rizika i nagrade, što nije dosledno istinskoj spasonosnoj veri u Hrista. Isus je naveo poslušnost Njegovim zapovestima kao dokaz Hristove ljubavi (Jovan 14:23). Prema Paskalovoj opkladi, osoba bira da veruje i sluša Boga na osnovu primanja neba kao nagrade. Ovo ne znači da umanjujemo činjenicu da nebo jeste nagrada i da je to nešto čemu treba da se nadamo i da želimo. Ali, ako je naša poslušnost, isključivo ili prvenstveno, motivisana željom da se ode na nebo ili izbegne pakao, onda vera i poslušnost postaju sredstvo za postizanje onog što želimo, umesto rezultat srca koje je ponovo rođeno u Hristu i iskazuje veru i poslušnost zbog ljubavi prema Hristu.
U zaključku, Pavlova opklada, iako je interesantno delo filozofske misli, ne treba da ima mesto u hrišćaninovom evangelističkom ili apologetskom repertoaru. Hrišćani treba da šire i objavljuju evanđelje Isusa Hrista, koje je „sila Božija na spasenje svakome ko u njega veruje…." (Rimljanima 1:16).
English
Šta je Paskalova opklada?
