Питање
Како је физичка смрт повезана са духовном смрц́у?
Одговор
Библија има много тога да каже о смрти и што је још важније, о томе шта се дешава после смрти. И физичка и духовна смрт, означавају одвајање једне ствари од друге. Физичка смрт је одвајање душе од тела, а духовна смрт је одвајање душе од Бога. Када се швате на тај начин, ова два концепта су веома блиско повезана, а о физичкој и духовној смрти се говори у првим референцама о смрти.
У извештају о стварању (1. Мојсијева 1–2) читамо како је Бог створио разна жива биц́а. Ове животиње су имале живот, унутрашњи елемент који их је покретао и давао енергију њиховим физичким телима. Научници су још увек у недоумици да објасне шта узрокује живот, али Библија је јасна да Бог даје живот свему (1. Мојсијева 1:11-28; 1. Тимотеју 6:13). Живот који је Бог дао човечанству био је другачији од оног који је дао животињама. У 1. Мојсијевој 2:7 нам је речено да Бог „у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде душа жива". Док животиње имају чисто физички живот, људи имају и физички и духовни елемент живота, а смрт коју доживљавамо такође има и физички и духовни елемент.
У 1. Мојсијевој 2:17, Бог је рекао Адаму да ц́е „сигурно умрети", ако једе са дрвета познања добра и зла. Неки скептици су покушали да искористе овај стих да покажу недоследност Библије, јер Адам и Ева нису умрли истог дана када су јели од тог воц́а. Међутим, постоје различите врсте живота и постоје различите врсте смрти. Особа може бити физички жива и духовно мртва (Ефешанима 2:1, 5) и обрнуто (Матеј 22:32). Када су згрешили (1. Мојсијева 3:7), Адам и Ева су одмах изгубили свој духовни живот, постали су „мртви" за побожност, напустили су Еден и подлегли су под Божји суд (вечна смрт). Њихов стид је покренуо корелирајуц́у реакцију, да се скрију од Бога (Постање 3:8)—њихова унутрашња одвојеност од Бога се манифестовала у спољашњој одвојености од Њега.
Поред непосредне духовне смрти коју су доживели, они су такође започели процес физичке смрти, иако је било потребно много година да смрт дође до свог пуног ефеката. Ово се може боље разумети на примеру цвета. Када видите цвет како расте у башти, знате да је жив јер је повезан са стабљиком и кореном и добија храну из земље. Када одвојите цвет од његовог извора живота он и даље има изглед да је жив и може да задржи тај изглед неколико дана у зависности од услова. Без обзира на бригу која му се пружа, он умире и тај процес се не може преокренути. Исто важи и за човечанство.
Физичка смрт која је ушла на свет са Адамовим грехом (Римљанима 5:12) утицала је на сва жива биц́а. Тешко нам је да замислимо свет без смрти, али Свето писмо учи да је то било стање пре пада. Сва жива биц́а су започела процес умирања када је грех ушао у свет. Када наступи физичка смрт, долази до дефинитивног одвајања животне силе од тела. Када дође до тог раздвајања, човек ништа не може да уради да га преокрене (чак и медицина признаје разлику између „клиничке смрти" и „биолошке смрти"). Плата за грех је смрт (Римљанима 6:23), а смрт долази на све људе јер су сви згрешили. Свако је подложан физичкој смрти због присуства греха на овом свету, као и због својих личних греха. Из људске перспективе, физичка смрт изгледа као крајња казна, али Библија учи да постоје дубља значења смрти која треба узети у обзир.
Живот који је Бог удахнуо Адаму (Постање 2:7) био је више од животињског живота; то је био дах Божији, чији резултат је био, биц́е са душом. Адам је створен духовно жив, повезан са Богом на посебан начин. Уживао је у вези са Богом, али када је згрешио, тај однос је прекинут. Духовна смрт има импликације и пре и после физичке смрти. Иако је Адам још увек био физички жив (али је започео процес умирања), постао је духовно мртав, одвојен од односа са Богом. У овом садашњем животу на земљи, последица духовне смрти је губитак Божије наклоности, као и сазнања и жеље за Богом. Свето писмо је јасно да свако почиње живот „мртав у преступима и гресима" (Ефешанима 2:1-5), што резултира животом усредсређеним на наше грешне жеље. Исус је учио да је лек за духовну смрт духовно наново рођење (Јован 3:3-5), вером у Њега. Ово наново рођење је поновно повезивање са извором живота, који је Исус приказао у Јовану 15:1-6. Он је лоза, а ми смо гране. Ако нисмо повезани са Њим, ми немамо живот у себи а када имамо Исуса, имамо стварни живот (1. Јованова 5:11-12).
За оне који одбијају да прихвате Божје спасење, физичка и духовна смрт кулминирају „другом смрц́у" (Откривење 20:14). Ова вечна смрт није уништење, као што су неки учили вец́ је свесна, вечна казна за грехе у огњеном језеру, описана као одвојеност од присуства Господњег (2. Солуњанима 1:9). Исус је такође говорио о овој вечној одвојености од Бога у Матеју 25:41 и идентификовао свесно мучење појединаца у причи о богаташу и Лазару (Лука 16:19-31). Бог не жели да неко пропадне, вец́ да сви дођу до покајања (2. Петрова 3:9), тако да не морају остати духовно мртви. Покајати се значи одвратити се од греха и укључује искрено исповедање греха Богу и жалости због нарушавања Његове светости. Они који су примили Божије спасење прешли су из смрти у живот (1. Јованова 3:14), а друга смрт нема власти над њима (Откривење 20:6).
English
Како је физичка смрт повезана са духовном смрц́у?
