Pitanje
Kako je fizička smrt povezana sa duhovnom smrću?
Odgovor
Biblija ima mnogo toga da kaže o smrti i što je još važnije, o tome šta se dešava posle smrti. I fizička i duhovna smrt, označavaju odvajanje jedne stvari od druge. Fizička smrt je odvajanje duše od tela, a duhovna smrt je odvajanje duše od Boga. Kada se shvate na taj način, ova dva koncepta su veoma blisko povezana, a o fizičkoj i duhovnoj smrti se govori u prvim referencama o smrti.
U izveštaju o stvaranju (1. Mojsijeva 1–2) čitamo kako je Bog stvorio razna živa bića. Ove životinje su imale život, unutrašnji element koji ih je pokretao i davao energiju njihovim fizičkim telima. Naučnici su još uvek u nedoumici da objasne šta uzrokuje život, ali Biblija je jasna da Bog daje život svemu (1. Mojsijeva 1:11-28; 1. Timoteju 6:13). Život koji je Bog dao čovečanstvu bio je drugačiji od onog koji je dao životinjama. U 1. Mojsijevoj 2:7 nam je rečeno da Bog „u nozdrve mu udahnu dah života, i čovek postade duša živa". Dok životinje imaju čisto fizički život, ljudi imaju i fizički i duhovni element života, a smrt koju doživljavamo takođe ima i fizički i duhovni element.
U 1. Mojsijevoj 2:17, Bog je rekao Adamu da će „sigurno umreti", ako jede sa drveta poznanja dobra i zla. Neki skeptici su pokušali da iskoriste ovaj stih da pokažu nedoslednost Biblije, jer Adam i Eva nisu umrli istog dana kada su jeli od tog voća. Međutim, postoje različite vrste života i postoje različite vrste smrti. Osoba može biti fizički živa i duhovno mrtva (Efešanima 2:1, 5) i obrnuto (Matej 22:32). Kada su zgrešili (1. Mojsijeva 3:7), Adam i Eva su odmah izgubili svoj duhovni život, postali su „mrtvi" za pobožnost, napustili su Eden i podlegli su pod Božji sud (večna smrt). Njihov stid je pokrenuo korelirajuću reakciju, da se skriju od Boga (Postanje 3:8)—njihova unutrašnja odvojenost od Boga se manifestovala u spoljašnjoj odvojenosti od Njega.
Pored neposredne duhovne smrti koju su doživeli, oni su takođe započeli proces fizičke smrti, iako je bilo potrebno mnogo godina da smrt dođe do svog punog efekata. Ovo se može bolje razumeti na primeru cveta. Kada vidite cvet kako raste u bašti, znate da je živ jer je povezan sa stabljikom i korenom i dobija hranu iz zemlje. Kada odvojite cvet od njegovog izvora života on i dalje ima izgled da je živ i može da zadrži taj izgled nekoliko dana u zavisnosti od uslova. Bez obzira na brigu koja mu se pruža, on umire i taj proces se ne može preokrenuti. Isto važi i za čovečanstvo.
Fizička smrt koja je ušla na svet sa Adamovim grehom (Rimljanima 5:12) uticala je na sva živa bića. Teško nam je da zamislimo svet bez smrti, ali Sveto pismo uči da je to bilo stanje pre pada. Sva živa bića su započela proces umiranja kada je greh ušao u svet. Kada nastupi fizička smrt, dolazi do definitivnog odvajanja životne sile od tela. Kada dođe do tog razdvajanja, čovek ništa ne može da uradi da ga preokrene (čak i medicina priznaje razliku između „kliničke smrti" i „biološke smrti"). Plata za greh je smrt (Rimljanima 6:23), a smrt dolazi na sve ljude jer su svi zgrešili. Svako je podložan fizičkoj smrti zbog prisustva greha na ovom svetu, kao i zbog svojih ličnih greha. Iz ljudske perspektive, fizička smrt izgleda kao krajnja kazna, ali Biblija uči da postoje dublja značenja smrti koja treba uzeti u obzir.
Život koji je Bog udahnuo Adamu (Postanje 2:7) bio je više od životinjskog života; to je bio dah Božiji, čiji rezultat je bio, biće sa dušom. Adam je stvoren duhovno živ, povezan sa Bogom na poseban način. Uživao je u vezi sa Bogom, ali kada je zgrešio, taj odnos je prekinut. Duhovna smrt ima implikacije i pre i posle fizičke smrti. Iako je Adam još uvek bio fizički živ (ali je započeo proces umiranja), postao je duhovno mrtav, odvojen od odnosa sa Bogom. U ovom sadašnjem životu na zemlji, posledica duhovne smrti je gubitak Božije naklonosti, kao i saznanja i želje za Bogom. Sveto pismo je jasno da svako počinje život „mrtav u prestupima i gresima" (Efešanima 2:1-5), što rezultira životom usredsređenim na naše grešne želje. Isus je učio da je lek za duhovnu smrt duhovno nanovo rođenje (Jovan 3:3-5), verom u Njega. Ovo nanovo rođenje je ponovno povezivanje sa izvorom života, koji je Isus prikazao u Jovanu 15:1-6. On je loza, a mi smo grane. Ako nismo povezani sa Njim, mi nemamo život u sebi a kada imamo Isusa, imamo stvarni život (1. Jovanova 5:11-12).
Za one koji odbijaju da prihvate Božje spasenje, fizička i duhovna smrt kulminiraju „drugom smrću" (Otkrivenje 20:14). Ova večna smrt nije uništenje, kao što su neki učili već je svesna, večna kazna za grehe u ognjenom jezeru, opisana kao odvojenost od prisustva Gospodnjeg (2. Solunjanima 1:9). Isus je takođe govorio o ovoj večnoj odvojenosti od Boga u Mateju 25:41 i identifikovao svesno mučenje pojedinaca u priči o bogatašu i Lazaru (Luka 16:19-31). Bog ne želi da neko propadne, već da svi dođu do pokajanja (2. Petrova 3:9), tako da ne moraju ostati duhovno mrtvi. Pokajati se znači odvratiti se od greha i uključuje iskreno ispovedanje greha Bogu i žalosti zbog narušavanja Njegove svetosti. Oni koji su primili Božije spasenje prešli su iz smrti u život (1. Jovanova 3:14), a druga smrt nema vlasti nad njima (Otkrivenje 20:6).
English
Kako je fizička smrt povezana sa duhovnom smrću?
