Питање
Да ли постоји било какав убедљив доказ да Бог постоји?
Одговор
Одговор на ово питање у великој мери зависи од тога шта се сматра „убедљивим" доказом. Можемо ли да пружимо руку и дотакнемо Бога или га видимо на исти начин као и људе? Не. Међутим, постоји безброј начина да човек сигурно зна да Бог постоји, да је стваран, и да је Он тај који каже да јесте. Погледћемо укратко три начина да докажемо Његово постојање користећи и науку и Библију.
1. Закон Узрока и Последице. Овај научни закон тврди да сваки узрок има своју последицу и да свака последица има свој узрок. Овај закон је основа целе науке. Као такав, овај закон има везе са пореклом неба и земље. У ствари, научници се слажу да универзум није одувек постојао, да је имао свој почетак у некој тачки у времену.
Теорија релативитета, која је готово у потпуности прихваћена од стране научника, има одређене импликације за овај Закон Узрока и Последице. Један од њих је да је универзум, који је дефинисан као време, простор, материја и физичка енергија имао почетак, који није вечан. Кроз Ајнштајнове једначине научници могу да прате развој универзума уназад на његов почетак, на оно што се назива „почетни догађај", када је све настало. Наука је доказала да је универзум заиста имао свој почетак. То значи да је универзум имао своју почетну тачку у историји, тада је очигледно почео да постоји, и да мора да има свој узрок постојања.
Због тога, универзум мора да има свој узрок због кога је настао, и онда узрок мора да буде изнад универзума – а то су време, простор, материја и физичка енергија. Тај узрок мора да буде нешто слично ономе што хришћани назовају „Богом". Чак је и Ричард Даукинс вероватно најпознатији заступник атеизма нашег времена, признао у чланку за часопис ТИМЕ да „мора да постоји нешто невероватно велико и нешватљиво и изван нашег садашњег разумевања." Да, то је Бог!
Овај космолошки доказ најбоље можемо да сумирамо наредним тврдњама:
(1) Све што постоји мора да има свој узрок за постојање.
(2) Универзум је имао своју тачку у којој је настао.
(3) Због тога, универзум мора да има свој узрок за постојање.
(4) Атрибути узрока настанка уверзума (да је безвремен, да постоји ван простора, итд.) су Божији атрибути.
(5) Због тога, узрок универзума мора да је Бог (Постање 1:1).
2. Закон телеологије. Телеологија је проучавање смисла у природнодним појавама. Овај закон у суштини значи да када један објекат осликава смисао, циљ или дизајн, он мора да поседује дизајнера. Једноставно речено, ствари не стварају саме себе. Ово важи за ствари у универзуму, који доказује да је морао да има свог Дизајнера.
На пример, земља у својој орбити око Сунца одступа од праве линије само за једну деветину инча на сваких 18 миља – што је веома права линија што се тиче човека. Када би се орбита променила за једну десетину инча на сваких 18 миља, линија би била много шира и сви бисмо умрли од смрзавања. Када би променила путању само једну осмину инча, били бисмо спржени. Сунце исијава отприлике 20 милиона степени Целзијуса у својој унутрашјности. Када би се Земља удаљила само за 10% брзо бисмо поумирали од хладноће. Да се приближи само 10% ближе Сунцу, претворили бисмо се у пепео. Да ли треба да верујемо да се таква прецизност „тек тако десила"? Размисли: Сунце је постављено на 93 милиона миља од Земље, што је скроз прецизно. Да ли се ово десило случајно, или постоји неки дизајн? Није мало чудо када псалмиста говори о Богу као великом дизајнеру: „Небеса славу Божију објављују, дела руку његових небески простор гласи. Полазак му је с краја небеса, и трка му је до краја њихова" (Псалам 19:1,6).
3. Закони вероватноће и испуњење пророштва. Постоји 1093 пророштва у Библији која се односе на Исуса и Његову цркву, и свако од ових пророштава је испуњено! Стари завет садржи 48 пророштава која се односе на Исусово распињање. Када се примени закони вероватноће и израчуна вероватноћа да се неколико догађаја деси у исто време, све могућности морају да се помноже. На пример, ако је могућност да се један догађај насумице деси један у 5, и могућност да се одвојени догађај деси један у 10, онда је могућност да се оба догађаја десе заједно или у низу 1 у 5, помножени са 1 у 10, што даје 1 у 50.
Узимајући у обзир чињеницу да је неколико различитих пророка који су живели у одвојеним заједницама током 1000 година дало пророштва о Христу 500 година пре Његовог рођења, шансе да се ова пророштва остваре једноставно су изван наших највећег разумевања. На пример, шансе да један човек (Исус) испуни само 8 пророштава која важе за Њега, су један у 10 на 17ти (то је број 1 са 17 нула).
Замисли ово: прекривање целе државе Тексас сребрним доларима до нивоа да буду две стопе у висину. Број сребрних долара који би били потребни да се прекрије цела држава су 10 на 17ти. Обележи један долаз знаком „X" и избаци га из авиона. Тада помно промешај све сребрне новчиће по целој земљи. А затим, вежи повез преко очију неког човека и реци му да путује где год жели по држави Тексас. Онда, негде успут, требало би да стане и пружи руку у дубину две стопе сребрних долара и извуче један сребрни долар који је обележен знаком „X". Које су шансе да се ово деси? Исте оне које су имали пророци са својих осам пророштава да се испуне у једном човеку у будућности.
Библија са свим својим испуњеним пророштвима доказује да постоји Бог. Преко закона вероватноће и математичких шанси да пророштво буде испуњено, можемо сигурно да знамо да постоји божански Дизајнер и Аутор Библије. Исти Онај који је створио универзум. „Ако ли речеш у срцу своме, како ћемо познати речи које Господ није рекао? Што би пророк рекао у име Господње, па се не збуди и не испуни се, то је реч коју није рекао Господ. То је из дрскости рекао онај пророк: не бој га се" (Поновљени закон 18:21-22).
Коначно, Бог, Творац универзума и Аутор спасења нам каже: „Памтите оно што је од старине било, јер сам ја Бог и другог Бога нема; Ја сам Бог и нико није као ја. Ја говорим: остаће решења моја, и сву вољу своју ја ћу извршити" (Исаија 46:9-10).
Да ли постоји било какав убедљив доказ да Бог постоји?
