Pitanje
Da li postoji bilo kakav ubedljiv dokaz da Bog postoji?
Odgovor
Odgovor na ovo pitanje u velikoj meri zavisi od toga šta se smatra „ubedljivim" dokazom. Možemo li da pružimo ruku i dotaknemo Boga ili ga vidimo na isti način kao i ljude? Ne. Međutim, postoji bezbroj načina da čovek sigurno zna da Bog postoji, da je stvaran, i da je On taj koji kaže da jeste. Pogledćemo ukratko tri načina da dokažemo Njegovo postojanje koristeći i nauku i Bibliju.
1. Zakon Uzroka i Posledice. Ovaj naučni zakon tvrdi da svaki uzrok ima svoju posledicu i da svaka posledica ima svoj uzrok. Ovaj zakon je osnova cele nauke. Kao takav, ovaj zakon ima veze sa poreklom neba i zemlje. U stvari, naučnici se slažu da univerzum nije oduvek postojao, da je imao svoj početak u nekoj tački u vremenu.
Teorija relativiteta, koja je gotovo u potpunosti prihvaćena od strane naučnika, ima određene implikacije za ovaj Zakon Uzroka i Posledice. Jedan od njih je da je univerzum, koji je definisan kao vreme, prostor, materija i fizička energija imao početak, koji nije večan. Kroz Ajnštajnove jednačine naučnici mogu da prate razvoj univerzuma unazad na njegov početak, na ono što se naziva „početni događaj", kada je sve nastalo. Nauka je dokazala da je univerzum zaista imao svoj početak. To znači da je univerzum imao svoju početnu tačku u istoriji, tada je očigledno počeo da postoji, i da mora da ima svoj uzrok postojanja.
Zbog toga, univerzum mora da ima svoj uzrok zbog koga je nastao, i onda uzrok mora da bude iznad univerzuma – a to su vreme, prostor, materija i fizička energija. Taj uzrok mora da bude nešto slično onome što hrišćani nazovaju „Bogom". Čak je i Ričard Daukins verovatno najpoznatiji zastupnik ateizma našeg vremena, priznao u članku za časopis TIME da „mora da postoji nešto neverovatno veliko i neshvatljivo i izvan našeg sadašnjeg razumevanja." Da, to je Bog!
Ovaj kosmološki dokaz najbolje možemo da sumiramo narednim tvrdnjama:
(1) Sve što postoji mora da ima svoj uzrok za postojanje.
(2) Univerzum je imao svoju tačku u kojoj je nastao.
(3) Zbog toga, univerzum mora da ima svoj uzrok za postojanje.
(4) Atributi uzroka nastanka uverzuma (da je bezvremen, da postoji van prostora, itd.) su Božiji atributi.
(5) Zbog toga, uzrok univerzuma mora da je Bog (Postanje 1:1).
2. Zakon teleologije. Teleologija je proučavanje smisla u prirodnodnim pojavama. Ovaj zakon u suštini znači da kada jedan objekat oslikava smisao, cilj ili dizajn, on mora da poseduje dizajnera. Jednostavno rečeno, stvari ne stvaraju same sebe. Ovo važi za stvari u univerzumu, koji dokazuje da je morao da ima svog Dizajnera.
Na primer, zemlja u svojoj orbiti oko Sunca odstupa od prave linije samo za jednu devetinu inča na svakih 18 milja – što je veoma prava linija što se tiče čoveka. Kada bi se orbita promenila za jednu desetinu inča na svakih 18 milja, linija bi bila mnogo šira i svi bismo umrli od smrzavanja. Kada bi promenila putanju samo jednu osminu inča, bili bismo sprženi. Sunce isijava otprilike 20 miliona stepeni Celzijusa u svojoj unutrašjnosti. Kada bi se Zemlja udaljila samo za 10% brzo bismo poumirali od hladnoće. Da se približi samo 10% bliže Suncu, pretvorili bismo se u pepeo. Da li treba da verujemo da se takva preciznost „tek tako desila"? Razmisli: Sunce je postavljeno na 93 miliona milja od Zemlje, što je skroz precizno. Da li se ovo desilo slučajno, ili postoji neki dizajn? Nije malo čudo kada psalmista govori o Bogu kao velikom dizajneru: „Nebesa slavu Božiju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi. Polazak mu je s kraja nebesa, i trka mu je do kraja njihova" (Psalam 19:1,6).
3. Zakoni verovatnoće i ispunjenje proroštva. Postoji 1093 proroštva u Bibliji koja se odnose na Isusa i Njegovu crkvu, i svako od ovih proroštava je ispunjeno! Stari zavet sadrži 48 proroštava koja se odnose na Isusovo raspinjanje. Kada se primeni zakoni verovatnoće i izračuna verovatnoća da se nekoliko događaja desi u isto vreme, sve mogućnosti moraju da se pomnože. Na primer, ako je mogućnost da se jedan događaj nasumice desi jedan u 5, i mogućnost da se odvojeni događaj desi jedan u 10, onda je mogućnost da se oba događaja dese zajedno ili u nizu 1 u 5, pomnoženi sa 1 u 10, što daje 1 u 50.
Uzimajući u obzir činjenicu da je nekoliko različitih proroka koji su živeli u odvojenim zajednicama tokom 1000 godina dalo proroštva o Hristu 500 godina pre Njegovog rođenja, šanse da se ova proroštva ostvare jednostavno su izvan naših najvećeg razumevanja. Na primer, šanse da jedan čovek (Isus) ispuni samo 8 proroštava koja važe za Njega, su jedan u 10 na 17ti (to je broj 1 sa 17 nula).
Zamisli ovo: prekrivanje cele države Teksas srebrnim dolarima do nivoa da budu dve stope u visinu. Broj srebrnih dolara koji bi bili potrebni da se prekrije cela država su 10 na 17ti. Obeleži jedan dolaz znakom „X" i izbaci ga iz aviona. Tada pomno promešaj sve srebrne novčiće po celoj zemlji. A zatim, veži povez preko očiju nekog čoveka i reci mu da putuje gde god želi po državi Teksas. Onda, negde usput, trebalo bi da stane i pruži ruku u dubinu dve stope srebrnih dolara i izvuče jedan srebrni dolar koji je obeležen znakom „X". Koje su šanse da se ovo desi? Iste one koje su imali proroci sa svojih osam proroštava da se ispune u jednom čoveku u budućnosti.
Biblija sa svim svojim ispunjenim proroštvima dokazuje da postoji Bog. Preko zakona verovatnoće i matematičkih šansi da proroštvo bude ispunjeno, možemo sigurno da znamo da postoji božanski Dizajner i Autor Biblije. Isti Onaj koji je stvorio univerzum. „Ako li rečeš u srcu svome, kako ćemo poznati reči koje Gospod nije rekao? Što bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbudi i ne ispuni se, to je reč koju nije rekao Gospod. To je iz drskosti rekao onaj prorok: ne boj ga se" (Ponovljeni zakon 18:21-22).
Konačno, Bog, Tvorac univerzuma i Autor spasenja nam kaže: „Pamtite ono što je od starine bilo, jer sam ja Bog i drugog Boga nema; Ja sam Bog i niko nije kao ja. Ja govorim: ostaće rešenja moja, i svu volju svoju ja ću izvršiti" (Isaija 46:9-10).
English
Da li postoji bilo kakav ubedljiv dokaz da Bog postoji?
