Питање
Која је сврха брака?
Одговор
Да ли је неопходно да се хришц́ани да ступају у брак? Која је сврха брака? Библија има много тога да каже о овој теми. Пошто је први брак био између првог мушкарца и прве жене, претпоставља се да је брак за вец́ину људи Божја воља. Она је установљена у диспензацији невиности и стога је света институција. Први разлог који Библија наводи за постојање брака је једноставан: Адам је био усамљен и требао му је помоц́ник ( Постање 2:18 ). Ово је примарна сврха брака — заједништво, дружење и узајамна помоц́ и утеха.
Једна сврха брака је стварање стабилног дома у којем деца могу да расту и напредују. Најбољи брак је између двоје верника (2. Коринц́анима 6:14) који могу да саздају побожно потомство (Малахија 2:13–15). У Малахији, Бог каже Израелцима да нец́е прихватити њихове приносе, јер су били неверни женама своје младости. Ово показује колико је Богу стало да брак остане нетакнут. И не само то, вец́ им је рекао да је тражио „побожно потомство“. Овај одломак је тешко разумети и зато има неколико интерпретација: а) да су побожни потомци сврха брака; б) да ц́е добар брак између двоје побожних људи значити да ц́е свако дете које буду имали такође бити побожно; в) Бог је желео да Израелци буду верни својим женама уместо да их напусте због жена из других народа, које би им дале безбожно потомство због идолопоклонства тих народа; и г) да је сам Бог тражио од свог потомства (људи) да покаже побожност тако што ће му бити верни. У сваком од ових тумачења видимо заједничку тему: деца верних људи имају тенденцију такође да буду верна.
Не само да брак учи децу како да буду верни и им даје стабилно окружење у коме ц́е да се уче и расту, вец́ има и ефекат посвец́ења на оба брачна партнера када се потчине Божјем закону (Ефешанима 5). Сваки брак има тешке тренутке или тешку динамику. Када двоје грешних људи покушавају да створе заједнички живот, морају се покорити Божијој заповести да воле једни друге као што је Бог волео нас – несебично (1. Јованова 3:16). Наши покушаји да следимо Божије заповести својом сопственом снагом имају тенденцију да се заврше неуспехом, а тај неуспех има тенденцију да учини верника свеснијим своје зависности од Бога и отворенијим за дело Светог Духа у њему, што за последицу води до побожности. А побожност нам помаже да следимо Божије заповести. Дакле, брак је од велике помоц́и за онога ко покушава да живи побожан живот; помаже да се срце очисти од себичности и других нечистоц́а.
Брак такође штити појединце од сексуалног неморала ( 1. Коринц́анима 7:2 ). Свет у коме живимо је пун сексуалних слика, инсинуација и искушења. Чак и ако особа не гони сексуални грех, тај грех прогони њу или њега и веома се тешко може избећи. Брак пружа здраво место за изражавање сексуалности, без да се поставимо у ситуацију која може донети тешку емоционалну (и много пута физичку) повреду коју изазивају случајни, необавезни сексуални односи. Јасно је да је Бог створио брак за наше добро (Пословице 18:22), да нас усрец́и, да направи здравије друштво и да произведе светост у нашим животима.
Коначно, брак је прелепа слика односа између Христа и Његове цркве. Тело верника који чине Цркву, заједнички се називају Христовом невестом. Као Младожења, Исус је дао свој живот за своју невесту, „да је посвети, очистивши је купањем у води с речју“ (Ефешанима 5:25–26), а Његов несебичан чин даје пример свим мужевима. Приликом другог Христовог доласка, црква ц́е се сјединити са Жеником, обавиц́е се званична „свадбена церемонија“ и тиме ц́е се остварити вечна заједница Христа и Његове невесте (Откривење 19:7–9; 21: 1–2).
English
Која је сврха брака?
