Pitanje
Koja je svrha braka?
Odgovor
Da li je neophodno da se hrišćani da stupaju u brak? Koja je svrha braka? Biblija ima mnogo toga da kaže o ovoj temi. Pošto je prvi brak bio između prvog muškarca i prve žene, pretpostavlja se da je brak za većinu ljudi Božja volja. Ona je ustanovljena u dispenzaciji nevinosti i stoga je sveta institucija. Prvi razlog koji Biblija navodi za postojanje braka je jednostavan: Adam je bio usamljen i trebao mu je pomoćnik ( Postanje 2:18 ). Ovo je primarna svrha braka — zajedništvo, druženje i uzajamna pomoć i uteha.
Jedna svrha braka je stvaranje stabilnog doma u kojem deca mogu da rastu i napreduju. Najbolji brak je između dvoje vernika (2. Korinćanima 6:14) koji mogu da sazdaju pobožno potomstvo (Malahija 2:13–15). U Malahiji, Bog kaže Izraelcima da neće prihvatiti njihove prinose, jer su bili neverni ženama svoje mladosti. Ovo pokazuje koliko je Bogu stalo da brak ostane netaknut. I ne samo to, već im je rekao da je tražio „pobožno potomstvo“. Ovaj odlomak je teško razumeti i zato ima nekoliko interpretacija: a) da su pobožni potomci svrha braka; b) da će dobar brak između dvoje pobožnih ljudi značiti da će svako dete koje budu imali takođe biti pobožno; v) Bog je želeo da Izraelci budu verni svojim ženama umesto da ih napuste zbog žena iz drugih naroda, koje bi im dale bezbožno potomstvo zbog idolopoklonstva tih naroda; i g) da je sam Bog tražio od svog potomstva (ljudi) da pokaže pobožnost tako što će mu biti verni. U svakom od ovih tumačenja vidimo zajedničku temu: deca vernih ljudi imaju tendenciju takođe da budu verna.
Ne samo da brak uči decu kako da budu verni i im daje stabilno okruženje u kome će da se uče i rastu, već ima i efekat posvećenja na oba bračna partnera kada se potčine Božjem zakonu (Efešanima 5). Svaki brak ima teške trenutke ili tešku dinamiku. Kada dvoje grešnih ljudi pokušavaju da stvore zajednički život, moraju se pokoriti Božijoj zapovesti da vole jedni druge kao što je Bog voleo nas – nesebično (1. Jovanova 3:16). Naši pokušaji da sledimo Božije zapovesti svojom sopstvenom snagom imaju tendenciju da se završe neuspehom, a taj neuspeh ima tendenciju da učini vernika svesnijim svoje zavisnosti od Boga i otvorenijim za delo Svetog Duha u njemu, što za posledicu vodi do pobožnosti. A pobožnost nam pomaže da sledimo Božije zapovesti. Dakle, brak je od velike pomoći za onoga ko pokušava da živi pobožan život; pomaže da se srce očisti od sebičnosti i drugih nečistoća.
Brak takođe štiti pojedince od seksualnog nemorala ( 1. Korinćanima 7:2 ). Svet u kome živimo je pun seksualnih slika, insinuacija i iskušenja. Čak i ako osoba ne goni seksualni greh, taj greh progoni nju ili njega i veoma se teško može izbeći. Brak pruža zdravo mesto za izražavanje seksualnosti, bez da se postavimo u situaciju koja može doneti tešku emocionalnu (i mnogo puta fizičku) povredu koju izazivaju slučajni, neobavezni seksualni odnosi. Jasno je da je Bog stvorio brak za naše dobro (Poslovice 18:22), da nas usreći, da napravi zdravije društvo i da proizvede svetost u našim životima.
Konačno, brak je prelepa slika odnosa između Hrista i Njegove crkve. Telo vernika koji čine Crkvu, zajednički se nazivaju Hristovom nevestom. Kao Mladoženja, Isus je dao svoj život za svoju nevestu, „da je posveti, očistivši je kupanjem u vodi s rečju“ (Efešanima 5:25–26), a Njegov nesebičan čin daje primer svim muževima. Prilikom drugog Hristovog dolaska, crkva će se sjediniti sa Ženikom, obaviće se zvanična „svadbena ceremonija“ i time će se ostvariti večna zajednica Hrista i Njegove neveste (Otkrivenje 19:7–9; 21: 1–2).
English
Koja je svrha braka?
