Питање
Шта су редакцијски и виши критицизам?
Одговор
Редакцијски и виши критицизам су само неки од библијских критицизама. Њихова намера је да испитају Свето писмо и да донесу суд о ауторству, историчности и датуму писања његових књига. Већина ових метода има крајњи циљ да обезвреди библијски текст.
Библијски критицизам може да се подели на две главне категорије: виши и нижи критицизам. Нижи критицизам је покушај да се пронађе оригинални стил текста јер оригиналних списа више нема. Виши критицизам бави се изворношћу текста. Постављају се питања када је текст заиста написан, ко га је заиста написао итд.
Многи критичари у овим категоријама не верују у божанску надахнутост Светог писма па користе оваква питања како би искључили деловање Светог Духа у животима оних који су га писали. Они сматрају да је Стари завет само збирка усмених предања и да је написан тек пошто је Израиљ завршио у вавилонском ропству 586. године п.н.е.
Ми, наравно, видимо у Светом писму да је првих пет књига Старог завета, које се зову и Петокњижје, написао Мојсије. Да их није написао Мојсије, и да су заиста настале тек вековима после формирања израиљског народа, ти критичари би могли да говоре о неверодостојности и да побију ауторитет Божије Речи. Али, то није истина. (За дискусију о доказима о Мојсијевом ауторству Петокњижја види чланке о документованим хипотезама и ЈЕДП теорији). Редакцијски критицизам је идеја да су писци Еванђеља били само крајњи сакупљачи усмене традиције, а не њихови директни писци. Критичар који се држи редакцијског критицизма рећи ће да је циљ његовог проучавања да пронађе “теолошку мотивацију” која стоји иза ауторовог сакупљања и одабира усменог предања или других писаних материјала у хришћанству.
У основи свих библијских критицизама видимо покушај неких критичара да одвоје дело Светог Духа у стварању тачне, поуздане, писане Божије речи. Писци Светог писма објаснили су како је оно настало. “Све Писмо је богонадахнуто” (2. Тимотеју 3:16). Бог је тај који је људима дао речи да буду записане. Апостол Петар је написао: „Ово најпре знајте да се ни једно пророштво Писма не може тумачити како ко хоће. Јер никад пророштво не би човечијом вољом" (2. Петрова 1:20,21). Петар овде каже да ти списи нису настали као плод људске маште, или само зато што је неко хтео нешто да напише. Петар наставља: “…него су Духом Светим ношени свети људи говорили од Бога” (2. Петрова 1:21). Свети Дух им је говорио оно што је хтео да буде записано. Нема потребе да се критикује аутентичност Светог писма кад нам је дато на знање да је Бог одређивао и водио људе шта да пишу.
Још један стих је врло интересантан када говоримо о тачности Светог писма. “А помагач - тешитељ, Дух Свети кога ће Отац послати у моје име, он ће вас научити свему и ПОДСЕТИЋЕ ВАС НА СВЕ ШТО САМ ВАМ РЕКАО” (Јован 14:26). Исус овде говори ученицима да ће ускоро отићи, али ће им зато Свети Дух помагати да се присете онога шта их је учио како би то касније могли да забележе. Бог је стајао иза ауторства и очувања Светог писма.
Шта су редакцијски и виши критицизам?
