Pitanje
Šta su redakcijski i viši kriticizam?
Odgovor
Redakcijski i viši kriticizam su samo neki od biblijskih kriticizama. Njihova namera je da ispitaju Sveto pismo i da donesu sud o autorstvu, istoričnosti i datumu pisanja njegovih knjiga. Većina ovih metoda ima krajnji cilj da obezvredi biblijski tekst.
Biblijski kriticizam može da se podeli na dve glavne kategorije: viši i niži kriticizam. Niži kriticizam je pokušaj da se pronađe originalni stil teksta jer originalnih spisa više nema. Viši kriticizam bavi se izvornošću teksta. Postavljaju se pitanja kada je tekst zaista napisan, ko ga je zaista napisao itd.
Mnogi kritičari u ovim kategorijama ne veruju u božansku nadahnutost Svetog pisma pa koriste ovakva pitanja kako bi isključili delovanje Svetog Duha u životima onih koji su ga pisali. Oni smatraju da je Stari zavet samo zbirka usmenih predanja i da je napisan tek pošto je Izrailj završio u vavilonskom ropstvu 586. godine p.n.e.
Mi, naravno, vidimo u Svetom pismu da je prvih pet knjiga Starog zaveta, koje se zovu i Petoknjižje, napisao Mojsije. Da ih nije napisao Mojsije, i da su zaista nastale tek vekovima posle formiranja izrailjskog naroda, ti kritičari bi mogli da govore o neverodostojnosti i da pobiju autoritet Božije Reči. Ali, to nije istina. (Za diskusiju o dokazima o Mojsijevom autorstvu Petoknjižja vidi članke o dokumentovanim hipotezama i JEDP teoriji). Redakcijski kriticizam je ideja da su pisci Evanđelja bili samo krajnji sakupljači usmene tradicije, a ne njihovi direktni pisci. Kritičar koji se drži redakcijskog kriticizma reći će da je cilj njegovog proučavanja da pronađe “teološku motivaciju” koja stoji iza autorovog sakupljanja i odabira usmenog predanja ili drugih pisanih materijala u hrišćanstvu.
U osnovi svih biblijskih kriticizama vidimo pokušaj nekih kritičara da odvoje delo Svetog Duha u stvaranju tačne, pouzdane, pisane Božije reči. Pisci Svetog pisma objasnili su kako je ono nastalo. “Sve Pismo je bogonadahnuto” (2. Timoteju 3:16). Bog je taj koji je ljudima dao reči da budu zapisane. Apostol Petar je napisao: „Ovo najpre znajte da se ni jedno proroštvo Pisma ne može tumačiti kako ko hoće. Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom" (2. Petrova 1:20,21). Petar ovde kaže da ti spisi nisu nastali kao plod ljudske mašte, ili samo zato što je neko hteo nešto da napiše. Petar nastavlja: “…nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga” (2. Petrova 1:21). Sveti Duh im je govorio ono što je hteo da bude zapisano. Nema potrebe da se kritikuje autentičnost Svetog pisma kad nam je dato na znanje da je Bog određivao i vodio ljude šta da pišu.
Još jedan stih je vrlo interesantan kada govorimo o tačnosti Svetog pisma. “A pomagač - tešitelj, Duh Sveti koga će Otac poslati u moje ime, on će vas naučiti svemu i PODSETIĆE VAS NA SVE ŠTO SAM VAM REKAO” (Jovan 14:26). Isus ovde govori učenicima da će uskoro otići, ali će im zato Sveti Duh pomagati da se prisete onoga šta ih je učio kako bi to kasnije mogli da zabeleže. Bog je stajao iza autorstva i očuvanja Svetog pisma.
English
Šta su redakcijski i viši kriticizam?
