Питање
Како могу да научим да разликујем исправно од погрешног?
Одговор
Свако људско биће створено је на слику Божију (Постање 1:27; Јаковљева 3:9). Саставни део тога шта значи бити створен на слику Божију је да имамо савест која инстиктивно препознаје добро од зла и каже нам шта је исправно, а шта погрешно. Свака цивилизована култура на свету прихватила је сличне стандарде за своје народе, на основу урођеног разумевања добра и зла. Убиство, крађа и обмана се универзално сматрају погрешним. Понекад изопаченост потискује то знање, и одређена скупина људи одлучује да више вреднује зло уместо да га забрањује, као што је у случају чедоморства које практикују незнабожачки народи који окружују Израел (Књига Левита 18:21; 2. Краљевима 23:10).
Због наше грешне природе, тежимо да оправдамо зло у себи самима (Римљанима 5:12; Јеремија 2:35). Стална пракса правдања зла доводи до отврдњивања савести. Римљанима 1:28 пружа Божији одговор на оне који истрајавају у злу: „И пошто се нису потрудили да упознају Бога, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму — да чине што не приличи". Постоји тачка после које нас Бог пусти. Они који инсистирају да се држе свог греха могу сада да греше храбро и не пате од гриже савести. Они верују да су превазишли савест и надмудрили Бога. Али, њихова осуда ће доћи када стану пред Христа (Јеврејима 9:27; Малахија 3:5).
Пошто је тама дефинисана као одсуство светлости, грех је дефинисан као одсуство доброте (Јаковљева 4:17). Пошто је Бог чисто отелотворење добра (Псалам 86:5; 119:68), све што је супротно Његовој природи је зло (Римљанима 3:23). Учимо да разликујемо добро од зла, тако што упознајемо Бога. Његова Реч је основа да га разумемо (Псалам 1:1-2; 119:160; Јован 17:17). Што се више приближимо Божијој светости, то се грех показује горим (Исаија 6:1,5). Мајица се можда чини белом наспрам црног зида. Али, када ставите ту мајицу на нападали снег, изгледа прљаво. Слично томе, наши покушаји да будемо добри изгледају сасвим прљаво, када се ставе поред Божије светости. Како улазимо у Његову присутност, почињемо да примећујемо како су наше мисли и поступци усредсређени на сами себе. Видимо колико су заиста зле наше похлепе, жудње, пожуде и обмане. Једино у Божијем светлу можемо јасно да видимо себе.
Такође, почињемо да разликујемо између добра и зла упознајући Божију Реч. На крају крајева, Библија је та која наводи шта је добро, а шта не. Аутор Јеврејима говори о онима који су незрели у вери, који могу једино да сваре духовно „млеко" – основне принципе Божије Речи (Јеврејима 5:13). Насупрот „бебама" у Христу налазе се духовно зрели „чија су чула навиком увежбана за разликовање добра и зла" (Јеврејима 5:14). Обрати пажњу да су духовна чула хришћанина ојачана „навиком" употребе Речи. Способност да се разликује добро од лошег, да се направи разлика између Христове и човечије доктрине, долази од проучавања и примењивања Божије Речи.
Божија Реч је испуњена примерима оних који су чинили и добро и лоше. Ти примери су дати да бисмо ми научили какав је Бог и шта жели од нас (1. Коринћанима 10:11). Михеј 6:8 даје сажетак Божије жеље за сваку особу: „Показало ти се, о човече, што је добро и што Господ од тебе захтева! То је да по правди идеш и да волиш милосрђе, те да смерно пред Богом својим ходаш". Малахија 3:18 је још јаснији. Бог каже: „И опет ћете видети разлику између праведнога и бездушника, између оног који Богу служи и онога који му не служи".
Овде Бог изједначава праведност са службом Њему. Ако се добро дефинише као служба Богу, онда је зло одбацивање Бога и одбијање да му се служи. Без обзира колико једна особа може да изгледа филантроп другима, његова добра дела се не рачунају пуно, ако су урађена из себичних разлога. Ако поставимо за циљ да тражимо Бога и поштујемо га у свему што радимо (1. Коринћанима 10:31), разумећемо добро од лошег и знати да су наши животни избори угодни Њему (Јеремија 29:13; 1. Петрова 3:12; Псалам 106:3).
English
Како могу да научим да разликујем исправно од погрешног?
