Pitanje
Kako mogu da naučim da razlikujem ispravno od pogrešnog?
Odgovor
Svako ljudsko biće stvoreno je na sliku Božiju (Postanje 1:27; Jakovljeva 3:9). Sastavni deo toga šta znači biti stvoren na sliku Božiju je da imamo savest koja instiktivno prepoznaje dobro od zla i kaže nam šta je ispravno, a šta pogrešno. Svaka civilizovana kultura na svetu prihvatila je slične standarde za svoje narode, na osnovu urođenog razumevanja dobra i zla. Ubistvo, krađa i obmana se univerzalno smatraju pogrešnim. Ponekad izopačenost potiskuje to znanje, i određena skupina ljudi odlučuje da više vrednuje zlo umesto da ga zabranjuje, kao što je u slučaju čedomorstva koje praktikuju neznabožački narodi koji okružuju Izrael (Knjiga Levita 18:21; 2. Kraljevima 23:10).
Zbog naše grešne prirode, težimo da opravdamo zlo u sebi samima (Rimljanima 5:12; Jeremija 2:35). Stalna praksa pravdanja zla dovodi do otvrdnjivanja savesti. Rimljanima 1:28 pruža Božiji odgovor na one koji istrajavaju u zlu: „I pošto se nisu potrudili da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopačenom umu — da čine što ne priliči". Postoji tačka posle koje nas Bog pusti. Oni koji insistiraju da se drže svog greha mogu sada da greše hrabro i ne pate od griže savesti. Oni veruju da su prevazišli savest i nadmudrili Boga. Ali, njihova osuda će doći kada stanu pred Hrista (Jevrejima 9:27; Malahija 3:5).
Pošto je tama definisana kao odsustvo svetlosti, greh je definisan kao odsustvo dobrote (Jakovljeva 4:17). Pošto je Bog čisto otelotvorenje dobra (Psalam 86:5; 119:68), sve što je suprotno Njegovoj prirodi je zlo (Rimljanima 3:23). Učimo da razlikujemo dobro od zla, tako što upoznajemo Boga. Njegova Reč je osnova da ga razumemo (Psalam 1:1-2; 119:160; Jovan 17:17). Što se više približimo Božijoj svetosti, to se greh pokazuje gorim (Isaija 6:1,5). Majica se možda čini belom naspram crnog zida. Ali, kada stavite tu majicu na napadali sneg, izgleda prljavo. Slično tome, naši pokušaji da budemo dobri izgledaju sasvim prljavo, kada se stave pored Božije svetosti. Kako ulazimo u Njegovu prisutnost, počinjemo da primećujemo kako su naše misli i postupci usredsređeni na sami sebe. Vidimo koliko su zaista zle naše pohlepe, žudnje, požude i obmane. Jedino u Božijem svetlu možemo jasno da vidimo sebe.
Takođe, počinjemo da razlikujemo između dobra i zla upoznajući Božiju Reč. Na kraju krajeva, Biblija je ta koja navodi šta je dobro, a šta ne. Autor Jevrejima govori o onima koji su nezreli u veri, koji mogu jedino da svare duhovno „mleko" – osnovne principe Božije Reči (Jevrejima 5:13). Nasuprot „bebama" u Hristu nalaze se duhovno zreli „čija su čula navikom uvežbana za razlikovanje dobra i zla" (Jevrejima 5:14). Obrati pažnju da su duhovna čula hrišćanina ojačana „navikom" upotrebe Reči. Sposobnost da se razlikuje dobro od lošeg, da se napravi razlika između Hristove i čovečije doktrine, dolazi od proučavanja i primenjivanja Božije Reči.
Božija Reč je ispunjena primerima onih koji su činili i dobro i loše. Ti primeri su dati da bismo mi naučili kakav je Bog i šta želi od nas (1. Korinćanima 10:11). Mihej 6:8 daje sažetak Božije želje za svaku osobu: „Pokazalo ti se, o čoveče, što je dobro i što Gospod od tebe zahteva! To je da po pravdi ideš i da voliš milosrđe, te da smerno pred Bogom svojim hodaš". Malahija 3:18 je još jasniji. Bog kaže: „I opet ćete videti razliku između pravednoga i bezdušnika, između onog koji Bogu služi i onoga koji mu ne služi".
Ovde Bog izjednačava pravednost sa službom Njemu. Ako se dobro definiše kao služba Bogu, onda je zlo odbacivanje Boga i odbijanje da mu se služi. Bez obzira koliko jedna osoba može da izgleda filantrop drugima, njegova dobra dela se ne računaju puno, ako su urađena iz sebičnih razloga. Ako postavimo za cilj da tražimo Boga i poštujemo ga u svemu što radimo (1. Korinćanima 10:31), razumećemo dobro od lošeg i znati da su naši životni izbori ugodni Njemu (Jeremija 29:13; 1. Petrova 3:12; Psalam 106:3).
English
Kako mogu da naučim da razlikujem ispravno od pogrešnog?
