Питање
Зашто је спасење по делима преовлађујуће гледиште?
Одговор
Једноставан одговор је да спасење по делима изгледа исправно у очима људи. Једна од основних човекових жеља је да има контролу над својом судбином, а то уклкјучује и његову вечну судбину. Спасење по делима привлачно је за човеков понос и жељу да контролише. Спасење по делима је много блискије тој жељи него идеји да се спашавамо само по вери. Такође, човек поседује урођени осећај правде. Чак и најокорелији атеиста верује у неку врсту правде и има осећај за добро и лоше, чак и ако нема моралну основу за доношење таквог суда. Наш урођени осећај за добро и лоше захтева да морамо да будемо спашени, наша „добра дела" морају да претегну над нашим „лошим делима. Стога, када човек створи неку религију, природно је да жели да укључи неку врсту спасења по делима.
Пошто је спасење по делима привлачно човековој грешној природи, оно је основа за скоро сваку религију, осим за библијско хришћанство. Пословице 14:12 кажу да се „неки пут прав човеку чини, а излазак му је пут према смрти″. Спасење по делима изгледа исправно човеку и зато је то преовлађајуће гледиште. Управо зато је библијско хришћанство толико другачије од свих других религија – то је једина религија која подучава да је спасење Божији дар и да није од дела. „Јер сте посредством вере благодаћу спасени, и то није од вас — Божији је дар; не од дела, да се нико не похвали″ (Ефесцима 2:8-9).
Још један разлог зашто је спасење по делима преовлађујуће гледиште је што природни или необновљени човек не може, потпуно, да разуме степен своје грешности, нити Божије светости. Човеково „срце је изнад свега превртљиво и опако" (Јеремија 17:9), а Божије је бескрајно свето (Исаија 6:3). Управо је превртљивост наших срца та која боји наше виђење степена обмане и оно што нас спречава да видимо право стање пред Богом чију светост, такође, нисмо у стању да потпуно шватимо. Али, остаје истина да се наша грешност и Божија светост спајају да би учинили и наше најбоље напоре да изгледају као „прљаве хаљине" пред светим Богом (Исаија 64:6; 6:1-5).
Идеја да човекова добра дела могу икада да надмаше његова лоша дела је тотално небиблијски концепт. Поред тога, Библија, такође, подучава да је Божији стандард ништа мање него 100 процената савршенство. Уколико не успемо да одржимо само један део Божијег праведног закона, криви смо као да смо прекршили цео (Јаковљева 2:10). Стога, не постоји начин на који можемо да будемо спашени, ако спасење зависи само од дела.
Други разлог што спасење по делима може да се увуће у неке цркве које тврде да су хришћанске или кажу да верују у Библију је што не разумеју одломке попут Јаковљеве 2:24: „Видите да се човек оправдава делима, а не само вером″. Када се стави у контекст целог одломка (Јаковљева 2:14-26), постаје очигледно да Јаков не говори да нас наша дела чине праведнима пред Богом. Уместо тога, он ставља до знања да се права, спасоносна вера показује кроз добра дела. Особа која тврди да је хришћанин, али живи у непослушности Христу има лажну или „мртву" веру и није спашена. Јаков прави разлику између две различите врсте вере – истинске вере која спашава и лажне вере која је мртва.
Има превише стихова који подучавају да особа није спашена делима, да би хришћанин веровао у било шта друго. Титу 3:4-5 је један од тих одломака: „А кад се показа доброта и човекољубље Бога, Спаситеља нашега, спасао нас је не на основу дела која смо ми учинили у праведности, него по својој милости — бањом која препорађа и обнавља Духом Светим″. Добра дела не доприносе спасењу, али ће она увек бити обележје особе која је наново рођена. Добра дела нису узрок спасења; она су његов доказ.
Иако спасење по делима може бити преовлађујуће гледиште, није исправно са библијске стране гледишта. Библија пружа обиље доказа да је спасење само по благодати, по вери и једино у Христа (Ефесцима 2:8-9).
English
Зашто је спасење по делима преовлађујуће гледиште?
