Pitanje
Zašto je spasenje po delima preovlađujuće gledište?
Odgovor
Jednostavan odgovor je da spasenje po delima izgleda ispravno u očima ljudi. Jedna od osnovnih čovekovih želja je da ima kontrolu nad svojom sudbinom, a to uklkjučuje i njegovu večnu sudbinu. Spasenje po delima privlačno je za čovekov ponos i želju da kontroliše. Spasenje po delima je mnogo bliskije toj želji nego ideji da se spašavamo samo po veri. Takođe, čovek poseduje urođeni osećaj pravde. Čak i najokoreliji ateista veruje u neku vrstu pravde i ima osećaj za dobro i loše, čak i ako nema moralnu osnovu za donošenje takvog suda. Naš urođeni osećaj za dobro i loše zahteva da moramo da budemo spašeni, naša „dobra dela" moraju da pretegnu nad našim „lošim delima. Stoga, kada čovek stvori neku religiju, prirodno je da želi da uključi neku vrstu spasenja po delima.
Pošto je spasenje po delima privlačno čovekovoj grešnoj prirodi, ono je osnova za skoro svaku religiju, osim za biblijsko hrišćanstvo. Poslovice 14:12 kažu da se „neki put prav čoveku čini, a izlazak mu je put prema smrti″. Spasenje po delima izgleda ispravno čoveku i zato je to preovlađajuće gledište. Upravo zato je biblijsko hrišćanstvo toliko drugačije od svih drugih religija – to je jedina religija koja podučava da je spasenje Božiji dar i da nije od dela. „Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas — Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali″ (Efescima 2:8-9).
Još jedan razlog zašto je spasenje po delima preovlađujuće gledište je što prirodni ili neobnovljeni čovek ne može, potpuno, da razume stepen svoje grešnosti, niti Božije svetosti. Čovekovo „srce je iznad svega prevrtljivo i opako" (Jeremija 17:9), a Božije je beskrajno sveto (Isaija 6:3). Upravo je prevrtljivost naših srca ta koja boji naše viđenje stepena obmane i ono što nas sprečava da vidimo pravo stanje pred Bogom čiju svetost, takođe, nismo u stanju da potpuno shvatimo. Ali, ostaje istina da se naša grešnost i Božija svetost spajaju da bi učinili i naše najbolje napore da izgledaju kao „prljave haljine" pred svetim Bogom (Isaija 64:6; 6:1-5).
Ideja da čovekova dobra dela mogu ikada da nadmaše njegova loša dela je totalno nebiblijski koncept. Pored toga, Biblija, takođe, podučava da je Božiji standard ništa manje nego 100 procenata savršenstvo. Ukoliko ne uspemo da održimo samo jedan deo Božijeg pravednog zakona, krivi smo kao da smo prekršili ceo (Jakovljeva 2:10). Stoga, ne postoji način na koji možemo da budemo spašeni, ako spasenje zavisi samo od dela.
Drugi razlog što spasenje po delima može da se uvuće u neke crkve koje tvrde da su hrišćanske ili kažu da veruju u Bibliju je što ne razumeju odlomke poput Jakovljeve 2:24: „Vidite da se čovek opravdava delima, a ne samo verom″. Kada se stavi u kontekst celog odlomka (Jakovljeva 2:14-26), postaje očigledno da Jakov ne govori da nas naša dela čine pravednima pred Bogom. Umesto toga, on stavlja do znanja da se prava, spasonosna vera pokazuje kroz dobra dela. Osoba koja tvrdi da je hrišćanin, ali živi u neposlušnosti Hristu ima lažnu ili „mrtvu" veru i nije spašena. Jakov pravi razliku između dve različite vrste vere – istinske vere koja spašava i lažne vere koja je mrtva.
Ima previše stihova koji podučavaju da osoba nije spašena delima, da bi hrišćanin verovao u bilo šta drugo. Titu 3:4-5 je jedan od tih odlomaka: „A kad se pokaza dobrota i čovekoljublje Boga, Spasitelja našega, spasao nas je ne na osnovu dela koja smo mi učinili u pravednosti, nego po svojoj milosti — banjom koja preporađa i obnavlja Duhom Svetim″. Dobra dela ne doprinose spasenju, ali će ona uvek biti obeležje osobe koja je nanovo rođena. Dobra dela nisu uzrok spasenja; ona su njegov dokaz.
Iako spasenje po delima može biti preovlađujuće gledište, nije ispravno sa biblijske strane gledišta. Biblija pruža obilje dokaza da je spasenje samo po blagodati, po veri i jedino u Hrista (Efescima 2:8-9).
English
Zašto je spasenje po delima preovlađujuće gledište?
