Питање
Зашто је Сатана мислио да може да порази Бога?
Одговор
Тешко је замислити да биће попут Луцифера (Сатана) верује да може чак и да ратује против Бога, а камоли да га порази. Чак и најизопаченији ум би требало да швати да створење не може никако да се бори са Створитељем. Ипак, Сатана је покушао да Бога скине са престола и до данашњег дана, покушава да пркоси Божијем ауторитету, осујети Његове планове и малтретира Његов народ.
Можда је део објашњења да је понос ослепео Сатанино шватање стварности. Два старозаветна одломка (Исаија 14:12-15 и Језекиљ 28:11-19) говоре о Сатаниној првобитној позицији и разлогу за губитак његове позиције. Они говоре о узвишеном анђеоском бићу, једном од Божијих створења, које је постало гордо. Он је одлучио да преузме Божији престо. Али, Бог га је уклонио са његовог положаја.
Сатанини утицај на светска дешавања је јасно приказан (Јован 12:31). Сатана је невероватно интелигентан. Путем своје интелигенције, он је преварио Адама и Еву и преузео њихову улогу у свету (Постање 1:26; 3:1-7; 2. Коринћанима 11:3). Његова памет му омогућава да изврши своје обмањујуће дело кадгод жели, иако је његова моћ подложна Божијим ограничењима (Јов 1:12; Лука 4:6; 2. Солуњанима 2:7-8). Он односи извесне победе – у оквиру граница које му је Бог поставио – и можда му те победе дозвољавају да настави са илузијом да може да победи и самог Бога.
Божије узде над Сатаниним активностима приказане су кроз Сатанин захтев Богу од кога тражи дозволу да науди Јову (Јов 1:7-12). Сатани је дозвољено да науди Божијем народу (Лука 13:16; 1. Солуњанима 2:18; Јеврејима 2:14), али никада му није дата дозвола да га и победи на крају (Јован 14:30-31; 16:33). Део сталне Сатанине амбиције да замени
Бога је страствена чежња да га други славе (Матеј 4:8-9; Откривење 13:4,12). Сатана је „зли" (Матеј 13:19; 38), док је Бог „свет" (Исаија 1:4).
Сатанина природа је злобна. Он чини неуморне напоре да се супротстави Богу, Његовом народу и Његовој истини (Јов 1:7; 2:2; Матеј 13:28). Он се увек супротставља оном што је најбоље за човека (1. Летописа 21:1; Захарија 31:1-2). Одигравши улогу у увођењу греха међу људе (Постање 3), Сатана је придобио моћ над смрћу – моћ коју је Христос сломио приликом распећа и васкрсења (Јеврејима 2:14-15). Сатана је директно кушао Христа, покушавајући да га наведе на компромис обећавајући му светску власт и моћ (Лука 4:5-8).
Упркос Сатаниној самообмани да може да победи Бога, Сатана је осуђен на неуспех. Његов крајњи пораз предвиђа се у Јовану 12:31, Откривењу 12:9 и 20:10. Христова смрт на крсту је основа за Сатанин крајњи пораз (Јеврејима 2:14-15; 1. Петрова 3:18, 22). Тај догађај био је велики врхунац једног безгрешног живота којим је Исус стално тријумфовао над непријатељем (Матеј 4:1-11; Лука 4:1-13). Сатана се вероватно радовао Христовој смрти, верујући у своју победу над њим, али као и све победе, и ова је била кратког даха. Када је Исус устао из мртвих, Сатана је, још једном, био поражен. Коначна победа доћи ће када се Исус врати и када Сатана буде бачен у огњено језеро (Откривење 20:1-15).
Христова смрт и васксрење обезбеђују вернику снагу за победу над грехом. Имамо сигурност да ће „Бог мира сатрти брзо Сатану под вашим ногама″ (Римљанима 16:20). Али, таква лична победа зависи од Божије благодати и силе у нашим животима и наше воље да се супротставимо Сатаниним искушењима (Ефесцима 4:25-27; Јаковљева 4:7; 1. Петрова 5:8-9). Да би помогао хришћанима да победе Сатану, Бог обезбеђује силу Христове крви (Откривење 12:11), сталну Христову молитву са неба за вернике (Јеврејима 7:25), вођство Светог Духа (Галатима 5:16) и разно оружје за духовну борбу (Ефесцима 6:10-18).
English
Зашто је Сатана мислио да може да порази Бога?
