Pitanje
Zašto je Satana mislio da može da porazi Boga?
Odgovor
Teško je zamisliti da biće poput Lucifera (Satana) veruje da može čak i da ratuje protiv Boga, a kamoli da ga porazi. Čak i najizopačeniji um bi trebalo da shvati da stvorenje ne može nikako da se bori sa Stvoriteljem. Ipak, Satana je pokušao da Boga skine sa prestola i do današnjeg dana, pokušava da prkosi Božijem autoritetu, osujeti Njegove planove i maltretira Njegov narod.
Možda je deo objašnjenja da je ponos oslepeo Satanino shvatanje stvarnosti. Dva starozavetna odlomka (Isaija 14:12-15 i Jezekilj 28:11-19) govore o Sataninoj prvobitnoj poziciji i razlogu za gubitak njegove pozicije. Oni govore o uzvišenom anđeoskom biću, jednom od Božijih stvorenja, koje je postalo gordo. On je odlučio da preuzme Božiji presto. Ali, Bog ga je uklonio sa njegovog položaja.
Satanini uticaj na svetska dešavanja je jasno prikazan (Jovan 12:31). Satana je neverovatno inteligentan. Putem svoje inteligencije, on je prevario Adama i Evu i preuzeo njihovu ulogu u svetu (Postanje 1:26; 3:1-7; 2. Korinćanima 11:3). Njegova pamet mu omogućava da izvrši svoje obmanjujuće delo kadgod želi, iako je njegova moć podložna Božijim ograničenjima (Jov 1:12; Luka 4:6; 2. Solunjanima 2:7-8). On odnosi izvesne pobede – u okviru granica koje mu je Bog postavio – i možda mu te pobede dozvoljavaju da nastavi sa iluzijom da može da pobedi i samog Boga.
Božije uzde nad Sataninim aktivnostima prikazane su kroz Satanin zahtev Bogu od koga traži dozvolu da naudi Jovu (Jov 1:7-12). Satani je dozvoljeno da naudi Božijem narodu (Luka 13:16; 1. Solunjanima 2:18; Jevrejima 2:14), ali nikada mu nije data dozvola da ga i pobedi na kraju (Jovan 14:30-31; 16:33). Deo stalne Satanine ambicije da zameni
Boga je strastvena čežnja da ga drugi slave (Matej 4:8-9; Otkrivenje 13:4,12). Satana je „zli" (Matej 13:19; 38), dok je Bog „svet" (Isaija 1:4).
Satanina priroda je zlobna. On čini neumorne napore da se suprotstavi Bogu, Njegovom narodu i Njegovoj istini (Jov 1:7; 2:2; Matej 13:28). On se uvek suprotstavlja onom što je najbolje za čoveka (1. Letopisa 21:1; Zaharija 31:1-2). Odigravši ulogu u uvođenju greha među ljude (Postanje 3), Satana je pridobio moć nad smrću – moć koju je Hristos slomio prilikom raspeća i vaskrsenja (Jevrejima 2:14-15). Satana je direktno kušao Hrista, pokušavajući da ga navede na kompromis obećavajući mu svetsku vlast i moć (Luka 4:5-8).
Uprkos Sataninoj samoobmani da može da pobedi Boga, Satana je osuđen na neuspeh. Njegov krajnji poraz predviđa se u Jovanu 12:31, Otkrivenju 12:9 i 20:10. Hristova smrt na krstu je osnova za Satanin krajnji poraz (Jevrejima 2:14-15; 1. Petrova 3:18, 22). Taj događaj bio je veliki vrhunac jednog bezgrešnog života kojim je Isus stalno trijumfovao nad neprijateljem (Matej 4:1-11; Luka 4:1-13). Satana se verovatno radovao Hristovoj smrti, verujući u svoju pobedu nad njim, ali kao i sve pobede, i ova je bila kratkog daha. Kada je Isus ustao iz mrtvih, Satana je, još jednom, bio poražen. Konačna pobeda doći će kada se Isus vrati i kada Satana bude bačen u ognjeno jezero (Otkrivenje 20:1-15).
Hristova smrt i vasksrenje obezbeđuju verniku snagu za pobedu nad grehom. Imamo sigurnost da će „Bog mira satrti brzo Satanu pod vašim nogama″ (Rimljanima 16:20). Ali, takva lična pobeda zavisi od Božije blagodati i sile u našim životima i naše volje da se suprotstavimo Sataninim iskušenjima (Efescima 4:25-27; Jakovljeva 4:7; 1. Petrova 5:8-9). Da bi pomogao hrišćanima da pobede Satanu, Bog obezbeđuje silu Hristove krvi (Otkrivenje 12:11), stalnu Hristovu molitvu sa neba za vernike (Jevrejima 7:25), vođstvo Svetog Duha (Galatima 5:16) i razno oružje za duhovnu borbu (Efescima 6:10-18).
English
Zašto je Satana mislio da može da porazi Boga?
