Питање
Зашто се научна заједница толико противи креационизму?
Одговор
Важно је разликовати појмове „наука“ и „научна заједница“. Наука је дисциплина која се бави посматрањем, експериментисањем и објашњавањем појава. Научну заједницу чине живе људске личности које учествују у овој дисциплини. Разлика је важна, јер не постоји логичка контрадикција између науке и креационизма. Наука је генерички термин за врсту студија, док је креационизам филозофија примењена на тумачење чињеница. Научна заједница, каква данас постоји, држи натурализам као преферирану филозофију, али не постоји очигледан разлог зашто би наука дала предност натурализму у односу на креационизм.
Генерално, постоји перцепција да је креационизам „ненаучан“. Ово је делимично тачно, у смислу да креационизам подразумева одређене претпоставке које се не могу тестирати, доказати или фалсификовати. Међутим, натурализам је у потпуно истој невољи, као непроверљива, недоказива, нефалсификативна филозофија. Чињенице откривене у научним истраживањима су само то: чињенице. Чињенице и тумачења су две различите ствари. Садашња научна заједница одбацује, генерално, концепте креационизма и зато га дефинишу као „ненаучног“. Ово је веома иронично, с обзиром на то да научна заједница преферира интерпретативну филозофију — натурализам — која је једнако „ненаучна“ као и креационизам.
Много је разлога за ову склоност натурализму у науци. Креационизам укључује интервенцију натприродног биц́а, а наука се првенствено бави опипљивим и физичким стварима. Из тог разлога, неки се у научној заједници страхују да ц́е креационизам довести до дилеме „Бог празнина“, где се научна питања одбацују објашњењем: „Бог је то урадио“. Искуство је показало да то није тако. Нека од највец́их имена у историји науке били су упорни креационисти. Њихова вера у Бога их је инспирисала да се запитају: „Како је Бог то урадио?“ Међу овим именима су Паскал, Максвел и Келвин. С друге стране, неразумна посвец́еност натурализму може деградирати научна откриц́а. Натуралистички оквир захтева од научника да игнорише резултате који се не уклапају у успостављену парадигму. То јест, када нови подаци нису у корелацији са натуралистичким погледом, претпоставља се да су неважец́и и одбачени.
Креационизам има различите религиозне призвуке. Наука је само онолико објективна колико и они који у њој учествују, а те особе су подложне пристрасности као и у било којој другој области. Има оних који одбацују креационизам у корист натурализма чисто из личних „моралних“ разлога. У ствари, овај број је вероватно много вец́и него што би се могло признати. Вец́ина људи који одбацују концепт Бога то чине првенствено зато што се не слажу са неким уоченим ограничењем или неправедношц́у, упркос тврдњама супротног, а то важи за оне који раде као научници као и за оне који раде у било којој другој области. На исти начин, непријатељски став у научној заједници утицао је на перцепцију креационизма. Наука је вековима имала користи од креациониста; ипак данас научна заједница, у целини, заузима непријатељски и снисходљив став према свакоме ко не заузима натуралистичку перспективу. Ово отворено непријатељство према креационистичким погледима и религији уопште, ствара снажан подстицај особама са тим ставовима да избегавају научно проучавање. Они који то раде често се осец́ају принуђеним да ц́уте из страха од исмевања. На овај начин, научна заједница је деградирала и „изгурала“ део становништва, а онда има смелости да тврди да је смањени проценат креациониста у њиховим редовима доказ супериорне научне заслуге натурализма.
Постоје и политички разлози за непријатељство научне заједнице према креационизму и религији уопште. Хришц́анство, више него било који други религиозни систем, придаје огромну вредност сваком појединачном људском животу. Ово изазива тензије са научном заједницом када та брига за живот стане на пут некој врсти научног процеса. Хришц́анске вредности имају тенденцију да делују као кочница за експерименте или положаје који наносе штету људима, или који уништавају или оштец́ују људски живот. Примери укључују истраживање ембрионалних матичних ц́елија, абортус и еутаназију. У другим случајевима, хришц́анске вредности се сукобљавају са секуларним када наука промовише одређене грешне активности тиме што их омаловажава. Док научници природословци то могу видети као непотребну сметњу, требало би да размотре шта се дешава када се научно истраживање спроводи без обзира на морал или савест. Ову идеју поновио је лик глумца Џефа Голдблума у филму Џурасик парк. Изјавио је: „Ваши научници су били толико заокупљени тиме да ли могу или не, да нису стали да размишљају да ли би требало."
Такође постоји ниво такмичења између научне и верске заједнице око моц́и, што производи додатне тензије између науке и креационизма. Као што су чак и неки водец́и научници скептици признали, постоји тенденција да се научна заједница, чак и подсвесно, позиционира као свештенство. Ово секуларно свештенство се представља као да поседује чудесно и елитно знање које је лаицима потребно за спасење, и не може да буде доведено у питање од стране било којих странаца. Јасно речено, религиозно обојене идеје, као што је креационизам, задиру у тврдње научне заједнице када се ради о супериорном знању о универзуму. Иако може постојати много разлога за напетост између научне заједнице и креационизма, постоји много разлога зашто би они требали бити у могуц́ности да мирно коегзистирају. Не постоје логички ваљани разлози да се креационизам одбаци у корист натурализма, као што је то учинила научна заједница. Креационизам не кочи откриц́е, о чему сведоче титани науке који су снажно веровали у њега. Подругљив став према креационистима смањио је број способних и вољних умова у многим областима. Креационизам има много да понуди науци и научној заједници. Бог који је створио универзум, открио се кроз њега (Псалам 19:1); што више знамо о Његовом стварању, то Му одајемо већу славу!
English
Зашто се научна заједница толико противи креационизму?
