Pitanje
Zašto se naučna zajednica toliko protivi kreacionizmu?
Odgovor
Važno je razlikovati pojmove „nauka“ i „naučna zajednica“. Nauka je disciplina koja se bavi posmatranjem, eksperimentisanjem i objašnjavanjem pojava. Naučnu zajednicu čine žive ljudske ličnosti koje učestvuju u ovoj disciplini. Razlika je važna, jer ne postoji logička kontradikcija između nauke i kreacionizma. Nauka je generički termin za vrstu studija, dok je kreacionizam filozofija primenjena na tumačenje činjenica. Naučna zajednica, kakva danas postoji, drži naturalizam kao preferiranu filozofiju, ali ne postoji očigledan razlog zašto bi nauka dala prednost naturalizmu u odnosu na kreacionizm.
Generalno, postoji percepcija da je kreacionizam „nenaučan“. Ovo je delimično tačno, u smislu da kreacionizam podrazumeva određene pretpostavke koje se ne mogu testirati, dokazati ili falsifikovati. Međutim, naturalizam je u potpuno istoj nevolji, kao neproverljiva, nedokaziva, nefalsifikativna filozofija. Činjenice otkrivene u naučnim istraživanjima su samo to: činjenice. Činjenice i tumačenja su dve različite stvari. Sadašnja naučna zajednica odbacuje, generalno, koncepte kreacionizma i zato ga definišu kao „nenaučnog“. Ovo je veoma ironično, s obzirom na to da naučna zajednica preferira interpretativnu filozofiju — naturalizam — koja je jednako „nenaučna“ kao i kreacionizam.
Mnogo je razloga za ovu sklonost naturalizmu u nauci. Kreacionizam uključuje intervenciju natprirodnog bića, a nauka se prvenstveno bavi opipljivim i fizičkim stvarima. Iz tog razloga, neki se u naučnoj zajednici strahuju da će kreacionizam dovesti do dileme „Bog praznina“, gde se naučna pitanja odbacuju objašnjenjem: „Bog je to uradio“. Iskustvo je pokazalo da to nije tako. Neka od najvećih imena u istoriji nauke bili su uporni kreacionisti. Njihova vera u Boga ih je inspirisala da se zapitaju: „Kako je Bog to uradio?“ Među ovim imenima su Paskal, Maksvel i Kelvin. S druge strane, nerazumna posvećenost naturalizmu može degradirati naučna otkrića. Naturalistički okvir zahteva od naučnika da ignoriše rezultate koji se ne uklapaju u uspostavljenu paradigmu. To jest, kada novi podaci nisu u korelaciji sa naturalističkim pogledom, pretpostavlja se da su nevažeći i odbačeni.
Kreacionizam ima različite religiozne prizvuke. Nauka je samo onoliko objektivna koliko i oni koji u njoj učestvuju, a te osobe su podložne pristrasnosti kao i u bilo kojoj drugoj oblasti. Ima onih koji odbacuju kreacionizam u korist naturalizma čisto iz ličnih „moralnih“ razloga. U stvari, ovaj broj je verovatno mnogo veći nego što bi se moglo priznati. Većina ljudi koji odbacuju koncept Boga to čine prvenstveno zato što se ne slažu sa nekim uočenim ograničenjem ili nepravednošću, uprkos tvrdnjama suprotnog, a to važi za one koji rade kao naučnici kao i za one koji rade u bilo kojoj drugoj oblasti. Na isti način, neprijateljski stav u naučnoj zajednici uticao je na percepciju kreacionizma. Nauka je vekovima imala koristi od kreacionista; ipak danas naučna zajednica, u celini, zauzima neprijateljski i snishodljiv stav prema svakome ko ne zauzima naturalističku perspektivu. Ovo otvoreno neprijateljstvo prema kreacionističkim pogledima i religiji uopšte, stvara snažan podsticaj osobama sa tim stavovima da izbegavaju naučno proučavanje. Oni koji to rade često se osećaju prinuđenim da ćute iz straha od ismevanja. Na ovaj način, naučna zajednica je degradirala i „izgurala“ deo stanovništva, a onda ima smelosti da tvrdi da je smanjeni procenat kreacionista u njihovim redovima dokaz superiorne naučne zasluge naturalizma.
Postoje i politički razlozi za neprijateljstvo naučne zajednice prema kreacionizmu i religiji uopšte. Hrišćanstvo, više nego bilo koji drugi religiozni sistem, pridaje ogromnu vrednost svakom pojedinačnom ljudskom životu. Ovo izaziva tenzije sa naučnom zajednicom kada ta briga za život stane na put nekoj vrsti naučnog procesa. Hrišćanske vrednosti imaju tendenciju da deluju kao kočnica za eksperimente ili položaje koji nanose štetu ljudima, ili koji uništavaju ili oštećuju ljudski život. Primeri uključuju istraživanje embrionalnih matičnih ćelija, abortus i eutanaziju. U drugim slučajevima, hrišćanske vrednosti se sukobljavaju sa sekularnim kada nauka promoviše određene grešne aktivnosti time što ih omalovažava. Dok naučnici prirodoslovci to mogu videti kao nepotrebnu smetnju, trebalo bi da razmotre šta se dešava kada se naučno istraživanje sprovodi bez obzira na moral ili savest. Ovu ideju ponovio je lik glumca Džefa Goldbluma u filmu Džurasik park. Izjavio je: „Vaši naučnici su bili toliko zaokupljeni time da li mogu ili ne, da nisu stali da razmišljaju da li bi trebalo."
Takođe postoji nivo takmičenja između naučne i verske zajednice oko moći, što proizvodi dodatne tenzije između nauke i kreacionizma. Kao što su čak i neki vodeći naučnici skeptici priznali, postoji tendencija da se naučna zajednica, čak i podsvesno, pozicionira kao sveštenstvo. Ovo sekularno sveštenstvo se predstavlja kao da poseduje čudesno i elitno znanje koje je laicima potrebno za spasenje, i ne može da bude dovedeno u pitanje od strane bilo kojih stranaca. Jasno rečeno, religiozno obojene ideje, kao što je kreacionizam, zadiru u tvrdnje naučne zajednice kada se radi o superiornom znanju o univerzumu. Iako može postojati mnogo razloga za napetost između naučne zajednice i kreacionizma, postoji mnogo razloga zašto bi oni trebali biti u mogućnosti da mirno koegzistiraju. Ne postoje logički valjani razlozi da se kreacionizam odbaci u korist naturalizma, kao što je to učinila naučna zajednica. Kreacionizam ne koči otkriće, o čemu svedoče titani nauke koji su snažno verovali u njega. Podrugljiv stav prema kreacionistima smanjio je broj sposobnih i voljnih umova u mnogim oblastima. Kreacionizam ima mnogo da ponudi nauci i naučnoj zajednici. Bog koji je stvorio univerzum, otkrio se kroz njega (Psalam 19:1); što više znamo o Njegovom stvaranju, to Mu odajemo veću slavu!
English
Zašto se naučna zajednica toliko protivi kreacionizmu?
