Питање
Да ли Бог очекује да сви имамо децу?
Одговор
Заиста није ствар у томе да ли Бог „очекује“ да имамо децу, јер је Он суверен и свезнајуц́и и зна ко ц́е, а ко нец́е имати децу. Питање се у суштини своди на то да ли је рађање деце услов за хришц́ане и да ли можемо имати испуњен живот у послушности Христу, ако немамо децу?
Библија нам каже да су деца благослов од Бога. Псалам 127:3–5 каже: „Деца су наследство од Господа, плод утробе награда од њега. Као стреле у ратниковој руци, таква су деца рођена у човековој младости. Благо оном ко њима напуни тоболац – неже се постидети кад с непријатељима буде расправљао на градској капији.” То не значи да они без деце нису благословени или да су деца једини Божији благослов. То једноставно значи да на децу треба гледати као на благослов, а не као проклетство или непријатност.
Када је Бог створио Адама и Еву, „Бог их благослови и рече им: Будите плодни и множите се, испуните земљу и потчините је себи“ (1. Мојсијева 1:28). После потопа, Бог је рекао Ноју: „Будите плодни и множите се и испуните земљу“ (1. Мојсијева 9:1). Размножавање је део Божје заповести за човечанство и Он је свакако „очекивао“ да ц́е вец́ина људи имати децу. Такође видимо да је имање деце део Божјег савеза са Аврамом. Бог је рекао Авраму: „Учиниц́у од тебе велики народ и благословиц́у те. . . и сви народи на земљи биц́е благословени кроз тебе“ (1. Мојсијева 12:2–3). Ово се на крају испунило кроз Исуса Христа, Спаситеља који је у потпуности Бог и потпуно човек—и који је рођен из Аврамове лозе.
У Старом завету на децу се гледало као на физички знак Божјег благослова. Упркос томе и иако се вец́ина људи тог времена можда осец́ала другачије, неплодност није била поуздан знак Божјег незадовољства. Многи парови у Библији, као што су Елкана и Ана (родитељи пророка Самуила), Аврам и Сара (родитељи Исака), и Захарија и Јелисавета (родитељи Јована Крститеља), били су побожни мушкарци и жене који су годинама били неплодни.
У Новом завету на децу се свакако још увек гледа као на благослов. Исус је примао децу и учио своје ученике да деца представљају пример многих вредности Божјег краљевства. Апостол Павле је дао упутства родитељима и деци о добром заједничком животу (Ефесцима 6:1–4). Један од услова за ђакона у цркви је да, ако је ожењен и има децу, мора добро да управља својим домац́инством; ако не може да се брине о својој породици, вероватно нец́е моц́и да брине но о цркви (1. Тимотеју 3:4–5). Нема сумње да Бог веома цени породицу. Али Нови завет се више фокусира на духовну плодност и умножавање него на физичке благослове. Верници у Исуса постају деца Божија (Јован 1:12). Његову породицу првенствено желимо да проширимо. Треба да стварамо ученике (Матеј 28:19), а не само биолошке потомке. Деца су и увек ц́е бити благослов од Бога - без обзира на то како дете постане део нечијег живота. Али иако је Бог прогласио децу као Његов благослов и рађање је део мандата човечанства у целини, нигде Библија не каже да сваки брачни пар мора да има или жели да има децу. Опет, неплодност — у било ком узрасту — није знак Божјег незадовољства. Парови без деце нису ни на који начин мање вредни или важни за царство Божије од оних са децом. У ствари, могло би се рец́и да су парови без деце у стању да посвете више своје енергије и усредсређености на дело краљевства него они са децом, слично као и самци (видети 1. Коринц́анима 7:32). Ожењен, самац, са децом или без деце, свако дете Божије је важан члан Његове породице и саставни део тела Христовог. Божија специфична воља за сваког појединца и сваки пар је другачија. За многе, Божија воља укључује рађање деце, било природно или путем усвојења. За друге, Његова воља не укључује рађање деце.
За оне који желе децу, а не могу да их имају из било ког разлога, најбоље је да предају своју жељу Богу у молитви. Он им може помоц́и да лакше прођу кроз то болно путовање и такође им може помоц́и да прођу кроз све то на најбољи начин у том периоду свог живота. За оне који не желе да имају децу, најбоље је да предају ту жељу Богу у молитви. Понекад је наш недостатак жеље Богом дан. У другим случајевима, то може бити вођено повредама из прошлости, страхом или себичношц́у. Када искрено отворимо своја срца пред Богом, Он нам може помоц́и да подредимо наше животе, може донети исцељење и подарити нам жеље нашег срца. Превише је лако да наше жеље за сопственим животима, постану идоли. Чак и добре жеље, када заузму место Бога у нашем животу, постају идоли. Сви ми, без обзира на нашу животну ситуацију или фазу, ћемо учинити добро ако испитамо своја срца, будемо искрени са Богом у молитви, тражимо мудрост у Његовој Речи и предамо Му своје животе. На крају крајева, Бог је тај који задовољава наша срца и зато треба да живимо наше животе само за Његову славу (Римљанима 12:1–2; Псалам 37).
English
Да ли Бог очекује да сви имамо децу?
