Pitanje
Da li Bog očekuje da svi imamo decu?
Odgovor
Zaista nije stvar u tome da li Bog „očekuje“ da imamo decu, jer je On suveren i sveznajući i zna ko će, a ko neće imati decu. Pitanje se u suštini svodi na to da li je rađanje dece uslov za hrišćane i da li možemo imati ispunjen život u poslušnosti Hristu, ako nemamo decu?
Biblija nam kaže da su deca blagoslov od Boga. Psalam 127:3–5 kaže: „Deca su nasledstvo od Gospoda, plod utrobe nagrada od njega. Kao strele u ratnikovoj ruci, takva su deca rođena u čovekovoj mladosti. Blago onom ko njima napuni tobolac – neže se postideti kad s neprijateljima bude raspravljao na gradskoj kapiji.” To ne znači da oni bez dece nisu blagosloveni ili da su deca jedini Božiji blagoslov. To jednostavno znači da na decu treba gledati kao na blagoslov, a ne kao prokletstvo ili neprijatnost.
Kada je Bog stvorio Adama i Evu, „Bog ih blagoslovi i reče im: Budite plodni i množite se, ispunite zemlju i potčinite je sebi“ (1. Mojsijeva 1:28). Posle potopa, Bog je rekao Noju: „Budite plodni i množite se i ispunite zemlju“ (1. Mojsijeva 9:1). Razmnožavanje je deo Božje zapovesti za čovečanstvo i On je svakako „očekivao“ da će većina ljudi imati decu. Takođe vidimo da je imanje dece deo Božjeg saveza sa Avramom. Bog je rekao Avramu: „Učiniću od tebe veliki narod i blagosloviću te. . . i svi narodi na zemlji biće blagosloveni kroz tebe“ (1. Mojsijeva 12:2–3). Ovo se na kraju ispunilo kroz Isusa Hrista, Spasitelja koji je u potpunosti Bog i potpuno čovek—i koji je rođen iz Avramove loze.
U Starom zavetu na decu se gledalo kao na fizički znak Božjeg blagoslova. Uprkos tome i iako se većina ljudi tog vremena možda osećala drugačije, neplodnost nije bila pouzdan znak Božjeg nezadovoljstva. Mnogi parovi u Bibliji, kao što su Elkana i Ana (roditelji proroka Samuila), Avram i Sara (roditelji Isaka), i Zaharija i Jelisaveta (roditelji Jovana Krstitelja), bili su pobožni muškarci i žene koji su godinama bili neplodni.
U Novom zavetu na decu se svakako još uvek gleda kao na blagoslov. Isus je primao decu i učio svoje učenike da deca predstavljaju primer mnogih vrednosti Božjeg kraljevstva. Apostol Pavle je dao uputstva roditeljima i deci o dobrom zajedničkom životu (Efescima 6:1–4). Jedan od uslova za đakona u crkvi je da, ako je oženjen i ima decu, mora dobro da upravlja svojim domaćinstvom; ako ne može da se brine o svojoj porodici, verovatno neće moći da brine no o crkvi (1. Timoteju 3:4–5). Nema sumnje da Bog veoma ceni porodicu. Ali Novi zavet se više fokusira na duhovnu plodnost i umnožavanje nego na fizičke blagoslove. Vernici u Isusa postaju deca Božija (Jovan 1:12). Njegovu porodicu prvenstveno želimo da proširimo. Treba da stvaramo učenike (Matej 28:19), a ne samo biološke potomke. Deca su i uvek će biti blagoslov od Boga - bez obzira na to kako dete postane deo nečijeg života. Ali iako je Bog proglasio decu kao Njegov blagoslov i rađanje je deo mandata čovečanstva u celini, nigde Biblija ne kaže da svaki bračni par mora da ima ili želi da ima decu. Opet, neplodnost — u bilo kom uzrastu — nije znak Božjeg nezadovoljstva. Parovi bez dece nisu ni na koji način manje vredni ili važni za carstvo Božije od onih sa decom. U stvari, moglo bi se reći da su parovi bez dece u stanju da posvete više svoje energije i usredsređenosti na delo kraljevstva nego oni sa decom, slično kao i samci (videti 1. Korinćanima 7:32). Oženjen, samac, sa decom ili bez dece, svako dete Božije je važan član Njegove porodice i sastavni deo tela Hristovog. Božija specifična volja za svakog pojedinca i svaki par je drugačija. Za mnoge, Božija volja uključuje rađanje dece, bilo prirodno ili putem usvojenja. Za druge, Njegova volja ne uključuje rađanje dece.
Za one koji žele decu, a ne mogu da ih imaju iz bilo kog razloga, najbolje je da predaju svoju želju Bogu u molitvi. On im može pomoći da lakše prođu kroz to bolno putovanje i takođe im može pomoći da prođu kroz sve to na najbolji način u tom periodu svog života. Za one koji ne žele da imaju decu, najbolje je da predaju tu želju Bogu u molitvi. Ponekad je naš nedostatak želje Bogom dan. U drugim slučajevima, to može biti vođeno povredama iz prošlosti, strahom ili sebičnošću. Kada iskreno otvorimo svoja srca pred Bogom, On nam može pomoći da podredimo naše živote, može doneti isceljenje i podariti nam želje našeg srca. Previše je lako da naše želje za sopstvenim životima, postanu idoli. Čak i dobre želje, kada zauzmu mesto Boga u našem životu, postaju idoli. Svi mi, bez obzira na našu životnu situaciju ili fazu, ćemo učiniti dobro ako ispitamo svoja srca, budemo iskreni sa Bogom u molitvi, tražimo mudrost u Njegovoj Reči i predamo Mu svoje živote. Na kraju krajeva, Bog je taj koji zadovoljava naša srca i zato treba da živimo naše živote samo za Njegovu slavu (Rimljanima 12:1–2; Psalam 37).
English
Da li Bog očekuje da svi imamo decu?
