Питање
Шта је сикизам?
Одговор
Сикизам је настао као покушај да се хармонизује ислам и хиндуизам. Али, то гледиште не сагледава теолошку и културолошку јединственост сикизма. Назвати сикизам компромисом између ислама и хиндуизма била би увреда сличној оној када бисмо назвали хришћанина јеретичким Јеврејином. Сикизам није секта, нити хибрид, већ издвојен религиозни покрет.
Признати оснивач сикизма, Нанак (1459-1538) родио се у породици у којој је отац био хиндуиста, а мајка муслиманка у Индији. За Нанака се каже да је примио директан позив од Бога који га је поставио да буде гуру. Убрзо је постао познат у регион Пунџаба, у северноисточној Индији због своје посвећености и побожности и његовог храброг исповедања: „Не постоји муслиман и не постоји хиндуиста". Он је сакупио знатан број следбеника (сика). Подучавао је да је Бог један и описао је Бога као Сатнам („истинско име") или Еканкар, комбинујући слогове ек („један"), аум (мистични звук који изражава Бога) и кар („Господ"). Овај монотеизам не искључује доктрине реинкарнације и карме, што су истакнута начела источњачких религија као што су будизам, хиндуизам и таоизам. Нанак је подучавао да особа може да избегне циклус реинкарнације (самсара) само путем мистичног јединства са Богом кроз посвећеност и певање. Нанака је наследила неиспрекидана линија девет постављених гуруа који су задржали вођство у 18. веку (1708).
У почетку, сикизам је био пацифистички, али то није дуго трајало. Његово одбијање Мухмедове надмоћи било је протумачено као јерес и изазвало је много противљења ратоборне стране исламске вере. До времена десетог гуруа, Гобинд Раи, такође познат као Гобинд Сингх („лав"), организована је светски позната класа ратника пои мену Калса.. Калсу су карактерисала 5 слова „к": кеш„ (дуга коса), кангха (челични чешаљ у коси), кач (кратке панталоне ), кара (челична наруквица) и кирпан (мач или бодеж који се носи са стране). Британци, који су у то време били колонисти у Индији, имали су велике користи од калсе као својих ратника и личних чувара. Гобина Синга су, на крају, убили муслимани. Он је био последњи гуру. Ко је био његов наследник? Света књига сика , Ади Грант, заузела је његово место, на шта указује и друго име, Гуру Грант, којој се приписивао божански статус, иако није била обожавана.
Упркос пацифистичким коренима, сикизам је постао нажалост, милитантан, иако та милитантност, потиче из географских области ван контроле сика. Проблематична граница између Индије и Пакистана, који је подељен 1947. пролази директно кроз регион Пунџаба, где су сики имали велики степен аутономије. Напори да се задржи њихов политички и друштвени идентитет је често био неуспешан. Терористи су предузели екстремне мере да би успоставили државу сика, Калистан, али већина сика су људи који се залажу за мир.
Хришћани и сики могу да се, међусобно, поистовете, јер су обе религије претрпеле много прогонства и обе славе само једног Бога. Хришћанин и сик, као особе, могу да имају мир и међусобно поштовање. Али, сикизам и хришћанство не могу да се споје. Систем веровања се донекле слаже, али, на крају, то је различити поглед на Бога, различит поглед на Исуса, различит поглед на Библију и различит поглед на спасење.
Прво, идеја Бога у сикизму,као апстрактног и безличног директно се супротставља Богу који је као „Аба Оче" откривен у Библији (Римљанима 8:15; Галатима 4:6). Наш Бог је интимно укључен у живот своје деце и зна када седнемо и устанемо и разуме сваку нашу мисао (Псалам 139:2). Он нас воли вечном љубављу и привлачи нас себи у стрпљивости и верности (Јеремија 31:3). Такође, Он ставља до знања да не може да се помири са било којим такозваним богом друге религије; „Пре мене није било Бога нити ће после мене бити" (Исаија 43:10) и „Ја сам Господ, и нема другог, осим мене нема бога" (Исаија 45:5).
Друго, сикизам пориче јединствени статус Исуса Христа. Хришћанско Свето писмо истиче да спасење долази једино кроз Њега: „Ја сам пут, истина и живот; нико не долази Оцу, сем кроз Мене" (Јован 14:6). „Нема спасења ни у једном другом, нити има другог имена под небом, даног људима, у ком треба да нађемо спасење" (Дела 4:12). Какав год статус да сики доделе Христу, то није онај статус који Он заслужује, нити је то статус који му Библија додељује – Син Божији и Спаситељ света.
Треће, и сики и хришћани тврде да су њихова ПИсма јединствено надахнута. Изворне књиге за хришћанство и сикизам не могу да буду „једина Божија реч". Да будемо још специфичнији, хришћани тврде да је Библија сама Реч Божија. Она је Богом надахнута, написана за све који траже да знају и разумеју и „корисна је за поуку, за карање, за поправљање, за одгајање у праведности, да Божији човек буде савршен, приправљен за свако добро дело" (2. Тимотеју 3:16-17). Наш Небески Отац је дао Библију да бисмо могли да Га знамо и да Га волимо, да бисмо могли да дођемо до „познања истине" (1. Тимотеју 2:4) и да можемо да дођемо Њему ради вечног живота.
Четврто и последње, поглед на спасење сика одбацује окајавајућу жртву Христа. Сикизам подучава доктрину карме заједно са посвећеношћу Богу. Карма је неподесно објашњење за грех и никаква количина добрих дела не може да надокнади чак ни један грех против неограничено светог Бога. Савршена светост не може да поднесе ништа мање него да мрзи зло. Пошто је праведан, Бог не може само да опрости грех без отплате дуга који је грех начинио. Пошто је добар, Бог не може да дозволи грешним људима да уђу у блаженство раја непромењени. Али, у Христу, Богочовеку, имамо жртву неограничене вредности да отплати наш дуг. Опроштај нама био је непроцењиво скуп, толико скуп да људи не могу да га приуште. Али, ми можемо да примимо дар. То је оно што Библија назива „благодаћу". Христос је платио дуг који ми нисмо могли да приуштимо да платимо. Он је жртвовао свој живот, као замену за нас да бисмо ми могли да жвимо са Њим. Треба само да Му верујемо. Сикизам , са друге стране, не успева да се позабави неограниченим последицама греха, улогом Божије доброте и правде и потпуном људском изопаченошћу.
Као закључак, можемо да кажем да сикизам има историјске и теолошке трагове и хиндуизма и ислама, али не може да се исправно разуме као чист хибрид ова два. Он се развио у издвојен религиозни систем. Хришћанин може да нађе заједничко тло са сиком, до одређене мере, али ипак, хришћанство и сикизам не могу да буду помирени.
English
Шта је сикизам?
