Pitanje
Šta je sikizam?
Odgovor
Sikizam je nastao kao pokušaj da se harmonizuje islam i hinduizam. Ali, to gledište ne sagledava teološku i kulturološku jedinstvenost sikizma. Nazvati sikizam kompromisom između islama i hinduizma bila bi uvreda sličnoj onoj kada bismo nazvali hrišćanina jeretičkim Jevrejinom. Sikizam nije sekta, niti hibrid, već izdvojen religiozni pokret.
Priznati osnivač sikizma, Nanak (1459-1538) rodio se u porodici u kojoj je otac bio hinduista, a majka muslimanka u Indiji. Za Nanaka se kaže da je primio direktan poziv od Boga koji ga je postavio da bude guru. Ubrzo je postao poznat u region Pundžaba, u severnoistočnoj Indiji zbog svoje posvećenosti i pobožnosti i njegovog hrabrog ispovedanja: „Ne postoji musliman i ne postoji hinduista". On je sakupio znatan broj sledbenika (sika). Podučavao je da je Bog jedan i opisao je Boga kao Satnam („istinsko ime") ili Ekankar, kombinujući slogove ek („jedan"), aum (mistični zvuk koji izražava Boga) i kar („Gospod"). Ovaj monoteizam ne isključuje doktrine reinkarnacije i karme, što su istaknuta načela istočnjačkih religija kao što su budizam, hinduizam i taoizam. Nanak je podučavao da osoba može da izbegne ciklus reinkarnacije (samsara) samo putem mističnog jedinstva sa Bogom kroz posvećenost i pevanje. Nanaka je nasledila neisprekidana linija devet postavljenih gurua koji su zadržali vođstvo u 18. veku (1708).
U početku, sikizam je bio pacifistički, ali to nije dugo trajalo. Njegovo odbijanje Muhmedove nadmoći bilo je protumačeno kao jeres i izazvalo je mnogo protivljenja ratoborne strane islamske vere. Do vremena desetog gurua, Gobind Rai, takođe poznat kao Gobind Singh („lav"), organizovana je svetski poznata klasa ratnika poi menu Kalsa.. Kalsu su karakterisala 5 slova „k": kesh„ (duga kosa), kangha (čelični češalj u kosi), kach (kratke pantalone ), kara (čelična narukvica) i kirpan (mač ili bodež koji se nosi sa strane). Britanci, koji su u to vreme bili kolonisti u Indiji, imali su velike koristi od kalse kao svojih ratnika i ličnih čuvara. Gobina Singa su, na kraju, ubili muslimani. On je bio poslednji guru. Ko je bio njegov naslednik? Sveta knjiga sika , Adi Grant, zauzela je njegovo mesto, na šta ukazuje i drugo ime, Guru Grant, kojoj se pripisivao božanski status, iako nije bila obožavana.
Uprkos pacifističkim korenima, sikizam je postao nažalost, militantan, iako ta militantnost, potiče iz geografskih oblasti van kontrole sika. Problematična granica između Indije i Pakistana, koji je podeljen 1947. prolazi direktno kroz region Pundžaba, gde su siki imali veliki stepen autonomije. Napori da se zadrži njihov politički i društveni identitet je često bio neuspešan. Teroristi su preduzeli ekstremne mere da bi uspostavili državu sika, Kalistan, ali većina sika su ljudi koji se zalažu za mir.
Hrišćani i siki mogu da se, međusobno, poistovete, jer su obe religije pretrpele mnogo progonstva i obe slave samo jednog Boga. Hrišćanin i sik, kao osobe, mogu da imaju mir i međusobno poštovanje. Ali, sikizam i hrišćanstvo ne mogu da se spoje. Sistem verovanja se donekle slaže, ali, na kraju, to je različiti pogled na Boga, različit pogled na Isusa, različit pogled na Bibliju i različit pogled na spasenje.
Prvo, ideja Boga u sikizmu,kao apstraktnog i bezličnog direktno se suprotstavlja Bogu koji je kao „Aba Oče" otkriven u Bibliji (Rimljanima 8:15; Galatima 4:6). Naš Bog je intimno uključen u život svoje dece i zna kada sednemo i ustanemo i razume svaku našu misao (Psalam 139:2). On nas voli večnom ljubavlju i privlači nas sebi u strpljivosti i vernosti (Jeremija 31:3). Takođe, On stavlja do znanja da ne može da se pomiri sa bilo kojim takozvanim bogom druge religije; „Pre mene nije bilo Boga niti će posle mene biti" (Isaija 43:10) i „Ja sam Gospod, i nema drugog, osim mene nema boga" (Isaija 45:5).
Drugo, sikizam poriče jedinstveni status Isusa Hrista. Hrišćansko Sveto pismo ističe da spasenje dolazi jedino kroz Njega: „Ja sam put, istina i život; niko ne dolazi Ocu, sem kroz Mene" (Jovan 14:6). „Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba da nađemo spasenje" (Dela 4:12). Kakav god status da siki dodele Hristu, to nije onaj status koji On zaslužuje, niti je to status koji mu Biblija dodeljuje – Sin Božiji i Spasitelj sveta.
Treće, i siki i hrišćani tvrde da su njihova PIsma jedinstveno nadahnuta. Izvorne knjige za hrišćanstvo i sikizam ne mogu da budu „jedina Božija reč". Da budemo još specifičniji, hrišćani tvrde da je Biblija sama Reč Božija. Ona je Bogom nadahnuta, napisana za sve koji traže da znaju i razumeju i „korisna je za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svako dobro delo" (2. Timoteju 3:16-17). Naš Nebeski Otac je dao Bibliju da bismo mogli da Ga znamo i da Ga volimo, da bismo mogli da dođemo do „poznanja istine" (1. Timoteju 2:4) i da možemo da dođemo Njemu radi večnog života.
Četvrto i poslednje, pogled na spasenje sika odbacuje okajavajuću žrtvu Hrista. Sikizam podučava doktrinu karme zajedno sa posvećenošću Bogu. Karma je nepodesno objašnjenje za greh i nikakva količina dobrih dela ne može da nadoknadi čak ni jedan greh protiv neograničeno svetog Boga. Savršena svetost ne može da podnese ništa manje nego da mrzi zlo. Pošto je pravedan, Bog ne može samo da oprosti greh bez otplate duga koji je greh načinio. Pošto je dobar, Bog ne može da dozvoli grešnim ljudima da uđu u blaženstvo raja nepromenjeni. Ali, u Hristu, Bogočoveku, imamo žrtvu neograničene vrednosti da otplati naš dug. Oproštaj nama bio je neprocenjivo skup, toliko skup da ljudi ne mogu da ga priušte. Ali, mi možemo da primimo dar. To je ono što Biblija naziva „blagodaću". Hristos je platio dug koji mi nismo mogli da priuštimo da platimo. On je žrtvovao svoj život, kao zamenu za nas da bismo mi mogli da žvimo sa Njim. Treba samo da Mu verujemo. Sikizam , sa druge strane, ne uspeva da se pozabavi neograničenim posledicama greha, ulogom Božije dobrote i pravde i potpunom ljudskom izopačenošću.
Kao zaključak, možemo da kažem da sikizam ima istorijske i teološke tragove i hinduizma i islama, ali ne može da se ispravno razume kao čist hibrid ova dva. On se razvio u izdvojen religiozni sistem. Hrišćanin može da nađe zajedničko tlo sa sikom, do određene mere, ali ipak, hrišćanstvo i sikizam ne mogu da budu pomireni.
English
Šta je sikizam?
