Питање
Шта је грешна природа?
Одговор
Грешна природа је онај аспект код човека који је у побуњеништву протов Бога. Када причамо о грешној природи, мислимо на чињеницу да имамо природну склоност ка греху; ако имамо избор да ли ћемо да чинимо Божију вољу или своју вољу, природно нам је да чинимо своју вољу.
Много је доказа за грешну природу. Нико не мора да учи дете да лаже или буде себично, већ се прилично потрудимо да учимо децу да не говоре истину и да ставе друге на прво место. Грешно понашање је природно, лако. Вести су препуне трагичних примера човековог лошег понашања. Где год да има људи, има и невоље. Чарлс Сперџен је једном рекао: „Баш као што со даје укус свакој капи воде у Атлантику, исто тако и грех утиче на сваки атом наше пророде. Он је нажалост ту и то у огромној количини, да ако не можеш да га препознаш, обманут си."
Свето писмо објашњава разлог за невоље. Човечанство је грешно, не само у теорији или пракси већ и природи. Грех је део сваке честице нашег бића. Свето писмо говори о „грешном телу" у Римљанима 8:3. Наша грешна природа производи списак греха у Колошанима 3:5. Римљанима 6:6 говори о грешном телу којим влада грех. Наш телесни живот на земљи је обликован грешном, поквареном природом.
Грешна природа је универзална у целом човечанству. Сви имамо грешну природи и она утиче на сваки наш део. То је доктрина о потпуној изопачености и налази се у Светом писму. Сви смо згрешили (Исаија 53:6). Павле признаје: „… ја сам телесан, и као такав продан под грех" (Римљанима 7:14). Павле је о својој грешној природи рекао: „Ја сам умом служим Божијем закону, а телом-закону греха" (Римљанима 7:25). Соломон се слаже са тим: „Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши" (Проповедник 7:20). Апостол Јован то најотвореније износи: „Ако кажемо да немамо греха, сами себе варамо и истине нема у нама" (1. Јованова 1:8).
Ћак и деца имају грешну природу. Давид жали због чињенице да је рођен у греху који је већ деловао у њему: „Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном" (Псалам 51:5). На другом месту Давид каже: „Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж" (Псалам 58:3). Одакле потиче грешна природа? Свето писмо каже да је Бог створио људе да буду добри и без грешне природе: „И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их" (Постанак 1:27). Међутим, Постанак треће поглавље бележи непослушост Адама и Еве. Тим поступком грех је ушао у њихову природу. Одмах их је обузео стид и осећај да су неподесни, и сакрили су се од Бога (Постанак 3:8). Када су добили децу, Адамов лик и сличност су се пренели на његово потомство (Постанак 5:3). Грешна природа се рано показала у њиховом родословљу: прво дете које се родило Адаму и Еви, Каин, постао је и први убица (Постанак 4:8).
Грешна природа се преносила са генерације на генерацију на цео људски род: „Стога, као што је посредством једнога човека грех ушао у свет, а грехом смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви згрешили" (Римљанима 5:12). Овај стих такође указује на узнемирујућу истину да грешна природа неумољиво води ка смрти (такође погледати Римљанима 6:23 и Ефесцима 2:1). Друге последице грешне природе су непријатељство према Богу и игнорисање Његове истине. Павле каже: „Зато је стремљење тела непријатељство према Богу; јер се не покорава Божијем закону, нити може. Који су сасвим у телу, не могу да угоде Богу" (Римљанима 8:7–8). Осим тога, „…земаљски човек не прима што је од Божијег Духа, јер је то за њега лудост, и не може да сазна, зато што о томе треба на духован начин расуђивати" (1. Коринћанима 2:14).
Постоји једна Особа у историји света која није имала грешну пророду: Исус Христос. Пошто га је родила девица ушао је у свет а да не прими проклетство које је пренесено са Адама. Исус је тада живео безгрешним животом потпуног савршенства. Он је „светац и праведник" (Дела 3:14) у коме није било греха (2. Коринћанима 5:21). Ово је омогућило Исусу да буде жртвован на крсту као наш савршени заменик, „невино и чисто јагње" (1. Петрова 1:19). Џон Калвин то овако описује: „Јер је Христос много моћнији да спасе него што је био Адам да уништи".
Кроз Христа смо наново рођени. „Што је рођено од тела — тело је, а што је рођено од Духа — дух је" (Јован 3:6). Када смо рођени од Адама, наслеђујемо његову грешну природу; али када се наново родимо у Христу, наследимо нову природу: „Према томе, ако је ко у Христу — ново је створење; старо је прошло, види, постало је ново" (2. Коринћанима 5:17).
Када примимо Христа не изгубимо своју грешну природу. Свето писмо каже да грех остаје у нама и да ће борба са старом природом трајати све док смо на овом свету. Павле је био жалостан због своје личне борбе која је описана у Римљанима 7:15–25. Ипак, имамо помоћ у тој борби – божанску помоћ. Божији Дух пребива у сваком вернику и даје снагу која нам је потребна да се одупремо грешној природи у нама. „Нико, ко је од Бога рођен, не чини греха, јер његово семе остаје у њему; и не може да греши, јер је од Бога рођен" (1. Јованова 3:9). Божији коначни циљ за нас је потпуно посвећење када будемо видели Христа (1. Солуњанима 3:13; 1. Јованова 3:2). Својим свршеним делом спасења на крсту, Исус је задовољио Божији гнев због греха и омогућио верницима победу над грешном природом: „Он је на свом телу понео наше грехе на дрво, да се опростимо грехова и да живимо за праведност" (1. Петрова 2:24). Својим васкрсењем Исус је понудио живот свима који су робови грешног тела. Они који су наново рођени сада имају нову заповест: „Тако исто и ви о себи мислите да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу" (Римљанима 6:11).
Шта је грешна природа?
