Pitanje
Šta je grešna priroda?
Odgovor
Grešna priroda je onaj aspekt kod čoveka koji je u pobunjeništvu protov Boga. Kada pričamo o grešnoj prirodi, mislimo na činjenicu da imamo prirodnu sklonost ka grehu; ako imamo izbor da li ćemo da činimo Božiju volju ili svoju volju, prirodno nam je da činimo svoju volju.
Mnogo je dokaza za grešnu prirodu. Niko ne mora da uči dete da laže ili bude sebično, već se prilično potrudimo da učimo decu da ne govore istinu i da stave druge na prvo mesto. Grešno ponašanje je prirodno, lako. Vesti su prepune tragičnih primera čovekovog lošeg ponašanja. Gde god da ima ljudi, ima i nevolje. Čarls Sperdžen je jednom rekao: „Baš kao što so daje ukus svakoj kapi vode u Atlantiku, isto tako i greh utiče na svaki atom naše prorode. On je nažalost tu i to u ogromnoj količini, da ako ne možeš da ga prepoznaš, obmanut si."
Sveto pismo objašnjava razlog za nevolje. Čovečanstvo je grešno, ne samo u teoriji ili praksi već i prirodi. Greh je deo svake čestice našeg bića. Sveto pismo govori o „grešnom telu" u Rimljanima 8:3. Naša grešna priroda proizvodi spisak greha u Kološanima 3:5. Rimljanima 6:6 govori o grešnom telu kojim vlada greh. Naš telesni život na zemlji je oblikovan grešnom, pokvarenom prirodom.
Grešna priroda je univerzalna u celom čovečanstvu. Svi imamo grešnu prirodi i ona utiče na svaki naš deo. To je doktrina o potpunoj izopačenosti i nalazi se u Svetom pismu. Svi smo zgrešili (Isaija 53:6). Pavle priznaje: „… ja sam telesan, i kao takav prodan pod greh" (Rimljanima 7:14). Pavle je o svojoj grešnoj prirodi rekao: „Ja sam umom služim Božijem zakonu, a telom-zakonu greha" (Rimljanima 7:25). Solomon se slaže sa tim: „Doista nema čoveka pravednog na zemlji koji tvori dobro i ne greši" (Propovednik 7:20). Apostol Jovan to najotvorenije iznosi: „Ako kažemo da nemamo greha, sami sebe varamo i istine nema u nama" (1. Jovanova 1:8).
Ćak i deca imaju grešnu prirodu. David žali zbog činjenice da je rođen u grehu koji je već delovao u njemu: „Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja mnom" (Psalam 51:5). Na drugom mestu David kaže: „Od samog rođenja zastraniše bezakonici, od utrobe materine tumaraju govoreći laž" (Psalam 58:3). Odakle potiče grešna priroda? Sveto pismo kaže da je Bog stvorio ljude da budu dobri i bez grešne prirode: „I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih" (Postanak 1:27). Međutim, Postanak treće poglavlje beleži neposlušost Adama i Eve. Tim postupkom greh je ušao u njihovu prirodu. Odmah ih je obuzeo stid i osećaj da su nepodesni, i sakrili su se od Boga (Postanak 3:8). Kada su dobili decu, Adamov lik i sličnost su se preneli na njegovo potomstvo (Postanak 5:3). Grešna priroda se rano pokazala u njihovom rodoslovlju: prvo dete koje se rodilo Adamu i Evi, Kain, postao je i prvi ubica (Postanak 4:8).
Grešna priroda se prenosila sa generacije na generaciju na ceo ljudski rod: „Stoga, kao što je posredstvom jednoga čoveka greh ušao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili" (Rimljanima 5:12). Ovaj stih takođe ukazuje na uznemirujuću istinu da grešna priroda neumoljivo vodi ka smrti (takođe pogledati Rimljanima 6:23 i Efescima 2:1). Druge posledice grešne prirode su neprijateljstvo prema Bogu i ignorisanje Njegove istine. Pavle kaže: „Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Božijem zakonu, niti može. Koji su sasvim u telu, ne mogu da ugode Bogu" (Rimljanima 8:7–8). Osim toga, „…zemaljski čovek ne prima što je od Božijeg Duha, jer je to za njega ludost, i ne može da sazna, zato što o tome treba na duhovan način rasuđivati" (1. Korinćanima 2:14).
Postoji jedna Osoba u istoriji sveta koja nije imala grešnu prorodu: Isus Hristos. Pošto ga je rodila devica ušao je u svet a da ne primi prokletstvo koje je preneseno sa Adama. Isus je tada živeo bezgrešnim životom potpunog savršenstva. On je „svetac i pravednik" (Dela 3:14) u kome nije bilo greha (2. Korinćanima 5:21). Ovo je omogućilo Isusu da bude žrtvovan na krstu kao naš savršeni zamenik, „nevino i čisto jagnje" (1. Petrova 1:19). Džon Kalvin to ovako opisuje: „Jer je Hristos mnogo moćniji da spase nego što je bio Adam da uništi".
Kroz Hrista smo nanovo rođeni. „Što je rođeno od tela — telo je, a što je rođeno od Duha — duh je" (Jovan 3:6). Kada smo rođeni od Adama, nasleđujemo njegovu grešnu prirodu; ali kada se nanovo rodimo u Hristu, nasledimo novu prirodu: „Prema tome, ako je ko u Hristu — novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo" (2. Korinćanima 5:17).
Kada primimo Hrista ne izgubimo svoju grešnu prirodu. Sveto pismo kaže da greh ostaje u nama i da će borba sa starom prirodom trajati sve dok smo na ovom svetu. Pavle je bio žalostan zbog svoje lične borbe koja je opisana u Rimljanima 7:15–25. Ipak, imamo pomoć u toj borbi – božansku pomoć. Božiji Duh prebiva u svakom verniku i daje snagu koja nam je potrebna da se odupremo grešnoj prirodi u nama. „Niko, ko je od Boga rođen, ne čini greha, jer njegovo seme ostaje u njemu; i ne može da greši, jer je od Boga rođen" (1. Jovanova 3:9). Božiji konačni cilj za nas je potpuno posvećenje kada budemo videli Hrista (1. Solunjanima 3:13; 1. Jovanova 3:2). Svojim svršenim delom spasenja na krstu, Isus je zadovoljio Božiji gnev zbog greha i omogućio vernicima pobedu nad grešnom prirodom: „On je na svom telu poneo naše grehe na drvo, da se oprostimo grehova i da živimo za pravednost" (1. Petrova 2:24). Svojim vaskrsenjem Isus je ponudio život svima koji su robovi grešnog tela. Oni koji su nanovo rođeni sada imaju novu zapovest: „Tako isto i vi o sebi mislite da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu" (Rimljanima 6:11).
English
Šta je grešna priroda?
