Питање
Зашто данас толико преовлађује скептицизам према религији?
Одговор
Скептицизам према религији не треба мешати са отвореним атеизмом или нерелигиозношћу, иако се атеисти сматрају једном врстом религиозних скептика. Религиозни скептик може бити неко ко има озбиљне сумње или не изражава своје мишљење у вези са религијом. У ствари, религиозни скептицизам није ништа ново. Познати скептици Натан (Јован 1:45-47) и Тома (Јован 20:25) су били Христови ученици који су имали своје сумње. Ипак, чини се да данас религиозни скептицизам све више преовлађуије.
Многе ствари су допринеле расту религиозног скептицизма. Један је црква у општем смислу речи. Више од хиљаду година, етос западне културе био је „хришћански"; то јест, јудео-хришћански поглед на свет био је поштован и подучаван, иако није увек био и практикован. То је почело да се мења током доба просвећености (такође познатог и као доба разума) раних 1700-тих и наставило се током индустријске револуције, времена када човек није знао за препреке. Културолошка промена се убрзала током доба модерне и постмодерне, делом и због уплива многих другачијих култура и начина размишљања.
Давид Кинаман, председник Барна групе, пише следеће у својој књизи „Нехришћанин: Шта нова генерација заиста мисли о хришћанству и зашто је то битно": „Многи млади Американци кажу да живот изгледа компликовано – да је тешко знати како да се живи са навалом информација, погледа на свет и опција са којима се суочавају сваки дан. Једна од посебних критика који млади имају на рачун хришћанства је да не нуди дубоке, промишљене или одговоре пуне изазова на живот у комплексној култури". Другим речима, они сматрају да су библијски одговори на културолошка питања сувише једноставни. Друштво је сувише „префињено" да би обратило пажњу на „старомодне″ традиционалне норме Библије. Они одбацују основне одговоре као што су „јер Библија тако каже" и не виде – можда их нико није научио – да постоје дубљи разлози који стоје иза библијских заповести.
Други разлог за данашњи религиозни скептицизам има везе са онима који практикују религију. На жалости, неки религиозни људи су неморални, непоштени или једноставно, зли. Неки скептици имали су лоша искуства са религијом у прошлости. Према Барна групи, највећи разлог за религиозни скептицизам међу миленијалцима (онима који су рођени између 1985. и 2002. године) у САЂу је због личних односа са „хришћанима" који нису, истински, били хришћани. Религиозна дволичност је многе оставила разочаранима и одвојила их је од вере која је некада учврстила западни свет.
Сваки недостатак хришћанских ставова или поступака међу онима који исповедају веру указује на недостатак личног преображења. Ми смо позвани да будемо као Христос. Али, многи хришћани се више усредсређују на неправедност у култури него на самоправедност у сопственим срцима. Они пропуштају да увиде суштину из посланице Галатима 2:20: „Тако не живим више ја, него Христос живи у мени….". Распети живот се противи лицемерју.
Други фактор који доприноси религиозном скептицизму данас је превише ослањање на емпиризам. Људи којима је потребно да се све „докаже" да не би сумњали ће, природно, бити сумњичави према духовним истинама, које не могу да се измере, исеку на комаде или да се тестирају у лабораторији. Иронија је да многи религиозни скептици прихватају као еванђеоску истину теорију о природној еволуцији, која никада није била доказана, док одбацују извештаје очевидаца о Исусовим чудима у еванђељима.
Религиозни скептицизам може бити узрокован и жељом да се пружи дужна пажња свим религиозним уверењима – и због збуњености око супротстављених веровања различитих религиозних система. Једна група каже једно о Исусу, друга група каже супротно. Друге групе потпуно изостављају Исуса у корист хипнотишућег гуруа или филозофије ума или чудно обликоване стене. То је довољно да свако постане сумњичав. Додајте на ову збуњеност и широко распрострањено прихватање постмодерног релативизма и није изненађење да има толико много религиозних скептика данас.
Интелектуално заснован религиозни скептицизам, сам по себи, није лош. У ствари, здрав скептицизам је добра ствар – треба да се чувамо лажног учења и речено нам је „проверавајте духове — јесу ли од Бога" (1. Јованова 4:1). Здрава, истрајна вера укључује и постављање питања и тражење одговора. Бог може да поднесе наше детаљно испитивање, а сумња не мора да се изједначава са неверовањем. Бог нас позива да „дођемо да се правдамо" заједно са Њим (Исаија 1:18).
Треба да „мудро живите према онима који су напољу…" (Колошанима 4:5; види, такође, 1. Солуњанима 4:12 и 1. Тимотеју 3:7) и можемо да укључимо скептике у дијалоге који воде ка истини. Апостол Петар каже: „Будите свагда спремни на одговор сваком ко тражи разлог наде која је у вама" (1. Петрова 3:15). Он, потом, даје заповест са упутствима како да укључимо оног који поставља питања: „Само с благошћу и са страхом, имајући добру савест, да се они што руже ваше добро владање у Христу осрамоте у оном за шта вас клеветају" (1. Петрова 3:15-16). Понизност и поштовање су кључни када се опходимо према скептицима у нашем постмодерном добу.
English
Зашто данас толико преовлађује скептицизам према религији?
