Pitanje
Zašto danas toliko preovlađuje skepticizam prema religiji?
Odgovor
Skepticizam prema religiji ne treba mešati sa otvorenim ateizmom ili nereligioznošću, iako se ateisti smatraju jednom vrstom religioznih skeptika. Religiozni skeptik može biti neko ko ima ozbiljne sumnje ili ne izražava svoje mišljenje u vezi sa religijom. U stvari, religiozni skepticizam nije ništa novo. Poznati skeptici Natan (Jovan 1:45-47) i Toma (Jovan 20:25) su bili Hristovi učenici koji su imali svoje sumnje. Ipak, čini se da danas religiozni skepticizam sve više preovlađuije.
Mnoge stvari su doprinele rastu religioznog skepticizma. Jedan je crkva u opštem smislu reči. Više od hiljadu godina, etos zapadne kulture bio je „hrišćanski"; to jest, judeo-hrišćanski pogled na svet bio je poštovan i podučavan, iako nije uvek bio i praktikovan. To je počelo da se menja tokom doba prosvećenosti (takođe poznatog i kao doba razuma) ranih 1700-tih i nastavilo se tokom industrijske revolucije, vremena kada čovek nije znao za prepreke. Kulturološka promena se ubrzala tokom doba moderne i postmoderne, delom i zbog upliva mnogih drugačijih kultura i načina razmišljanja.
David Kinaman, predsednik Barna grupe, piše sledeće u svojoj knjizi „Nehrišćanin: Šta nova generacija zaista misli o hrišćanstvu i zašto je to bitno": „Mnogi mladi Amerikanci kažu da život izgleda komplikovano – da je teško znati kako da se živi sa navalom informacija, pogleda na svet i opcija sa kojima se suočavaju svaki dan. Jedna od posebnih kritika koji mladi imaju na račun hrišćanstva je da ne nudi duboke, promišljene ili odgovore pune izazova na život u kompleksnoj kulturi". Drugim rečima, oni smatraju da su biblijski odgovori na kulturološka pitanja suviše jednostavni. Društvo je suviše „prefinjeno" da bi obratilo pažnju na „staromodne″ tradicionalne norme Biblije. Oni odbacuju osnovne odgovore kao što su „jer Biblija tako kaže" i ne vide – možda ih niko nije naučio – da postoje dublji razlozi koji stoje iza biblijskih zapovesti.
Drugi razlog za današnji religiozni skepticizam ima veze sa onima koji praktikuju religiju. Na žalosti, neki religiozni ljudi su nemoralni, nepošteni ili jednostavno, zli. Neki skeptici imali su loša iskustva sa religijom u prošlosti. Prema Barna grupi, najveći razlog za religiozni skepticizam među milenijalcima (onima koji su rođeni između 1985. i 2002. godine) u SAD-u je zbog ličnih odnosa sa „hrišćanima" koji nisu, istinski, bili hrišćani. Religiozna dvoličnost je mnoge ostavila razočaranima i odvojila ih je od vere koja je nekada učvrstila zapadni svet.
Svaki nedostatak hrišćanskih stavova ili postupaka među onima koji ispovedaju veru ukazuje na nedostatak ličnog preobraženja. Mi smo pozvani da budemo kao Hristos. Ali, mnogi hrišćani se više usredsređuju na nepravednost u kulturi nego na samopravednost u sopstvenim srcima. Oni propuštaju da uvide suštinu iz poslanice Galatima 2:20: „Tako ne živim više ja, nego Hristos živi u meni….". Raspeti život se protivi licemerju.
Drugi faktor koji doprinosi religioznom skepticizmu danas je previše oslanjanje na empirizam. Ljudi kojima je potrebno da se sve „dokaže" da ne bi sumnjali će, prirodno, biti sumnjičavi prema duhovnim istinama, koje ne mogu da se izmere, iseku na komade ili da se testiraju u laboratoriji. Ironija je da mnogi religiozni skeptici prihvataju kao evanđeosku istinu teoriju o prirodnoj evoluciji, koja nikada nije bila dokazana, dok odbacuju izveštaje očevidaca o Isusovim čudima u evanđeljima.
Religiozni skepticizam može biti uzrokovan i željom da se pruži dužna pažnja svim religioznim uverenjima – i zbog zbunjenosti oko suprotstavljenih verovanja različitih religioznih sistema. Jedna grupa kaže jedno o Isusu, druga grupa kaže suprotno. Druge grupe potpuno izostavljaju Isusa u korist hipnotišućeg gurua ili filozofije uma ili čudno oblikovane stene. To je dovoljno da svako postane sumnjičav. Dodajte na ovu zbunjenost i široko rasprostranjeno prihvatanje postmodernog relativizma i nije iznenađenje da ima toliko mnogo religioznih skeptika danas.
Intelektualno zasnovan religiozni skepticizam, sam po sebi, nije loš. U stvari, zdrav skepticizam je dobra stvar – treba da se čuvamo lažnog učenja i rečeno nam je „proveravajte duhove — jesu li od Boga" (1. Jovanova 4:1). Zdrava, istrajna vera uključuje i postavljanje pitanja i traženje odgovora. Bog može da podnese naše detaljno ispitivanje, a sumnja ne mora da se izjednačava sa neverovanjem. Bog nas poziva da „dođemo da se pravdamo" zajedno sa Njim (Isaija 1:18).
Treba da „mudro živite prema onima koji su napolju…" (Kološanima 4:5; vidi, takođe, 1. Solunjanima 4:12 i 1. Timoteju 3:7) i možemo da uključimo skeptike u dijaloge koji vode ka istini. Apostol Petar kaže: „Budite svagda spremni na odgovor svakom ko traži razlog nade koja je u vama" (1. Petrova 3:15). On, potom, daje zapovest sa uputstvima kako da uključimo onog koji postavlja pitanja: „Samo s blagošću i sa strahom, imajući dobru savest, da se oni što ruže vaše dobro vladanje u Hristu osramote u onom za šta vas klevetaju" (1. Petrova 3:15-16). Poniznost i poštovanje su ključni kada se ophodimo prema skepticima u našem postmodernom dobu.
English
Zašto danas toliko preovlađuje skepticizam prema religiji?
