Питање
Шта могу да радим када сам под духовним нападом?
Одговор
Прва ствар коју треба да урадимо када мислимо да смо можда под духовним нападом јесте да утврдимо, најбоље што можемо, да ли је оно што доживљавамо заиста духовни напад демонских сила или једноставно последица живота у свету проклетом од греха. Неки људи за сваки грех, сваки сукоб и сваки проблем окривљују демоне за које верују да их треба истерати. Апостол Павле упућује хришћане да ратују против греха који је у њима (Римљанима 6) и да воде рат против злога (Ефесцима 6:10-18). Али, било да смо заиста под духовним нападом демонских сила или се само боримо са злом у себи и оним који је у овом свету, план борбе је исти.
Кључ за борбени план се налази у Ефесцима 6:10-18. Павле почиње речима да морамо бити јаки у Господу и Његовој снази, а не у својој моћи, која се не може мерити са ђаволом и његовим силама. Павле нас затим подстиче да обучемо оружје Божије, што је једини начин да се супротставимо духовним нападима. У сопственој снази и моћи, немамо шансе да победимо „духовне силе зла на небесима" (ст. 12). Само ће нас „све оружје Божије" опремити да издржимо духовни напад. Можемо бити јаки само у Господњој сили; то је Божји оружје који нас штити, а наша битка је против духовних сила зла у свету.
Посланица Ефесцима 6:13-18 даје опис духовног оклопа који нам Бог даје, а добра вест је да су те ствари лако доступне свима који припадају Христу. Треба да стојимо чврсто са појасом истине, да причврстимо оклоп правдедности, да на ногама носимо еванђеље мира, да подигнемо штит вере, да ставимо кацигу спасења и да носимо мач Духа, који је Реч Божија. Такође нам је речено да: „ Сваком молитвом и мољењем молите се Богу у Духу сваком приликом, ..." (Ефесцима 6:18). Шта ти делови духовног оружја представљају у духовном рату? Морамо да говоримо истину против Сатанских лажи. Треба да почивамо у чињеници да смо проглашени праведнима због Христове жртве за нас. Ми треба да објављујемо еванђеље без обзира на колики отпор наилазимо. Не смемо се поколебати у својој вери, ма колико жестоко били нападнути. Наша крајња одбрана је уверење које имамо о нашем спасењу, уверење које нам ниједна духовна сила не може одузети. Наше оружје одбране је Реч Божија, а не наше сопствено мишљење или наша осећања. Коначно, треба да следимо Исусов пример и да препознамо када су неке духовне победе могуће само кроз молитву.
Исус је наш крајњи пример када је у питању одбијање духовних напада. Посматрајте како је Исус поступао са директним нападима Сатане када га је он искушавао у пустињи (Матеј 4:1-11). На свако искушење је одговорено на исти начин — речима „Писано је" и цитатом из Светог писма. Исус је знао да је Реч живог Бога најмоћније оружје против ђаволских искушења. Ако је сам Исус користио Божију Реч да би се супротставио ђаволу, да ли се усуђујемо да употребимо нешто мање?
Врхунски пример како се не треба упуштати у духовну борбу су седам синова Скеве, јеврејског свештеника, који су ишли около истерујући зле духове покушавајући да призову име Господа Исуса над онима који су били опседнути демонима. Једног дана зли дух им је одговорио: „' Исуса познајем и Павла знам; али ко сте ви?' И човек, у ком је био зао дух, скочи на њих, надвлада их све и показа им своју надмоћ, тако да су голи и израњављени побегли из оне куће" (Дела 19:15-16). Седам синова Скеве су користили Исусово име, али пошто нису имали однос са Исусом, њихове речи су биле без икакве моћи или ауторитета. Нису се ослањали на Исуса као свог Господа и Спаситеља, и нису користили Реч Божију у свом духовном рату. Као резултат тога, добили су понижавајуће батине. Нека учимо из њиховог лошег примера и водимо духовни рат онако како нам Библија каже.
English
Шта могу да радим када сам под духовним нападом?
