Pitanje
Šta mogu da radim kada sam pod duhovnim napadom?
Odgovor
Prva stvar koju treba da uradimo kada mislimo da smo možda pod duhovnim napadom jeste da utvrdimo, najbolje što možemo, da li je ono što doživljavamo zaista duhovni napad demonskih sila ili jednostavno posledica života u svetu prokletom od greha. Neki ljudi za svaki greh, svaki sukob i svaki problem okrivljuju demone za koje veruju da ih treba isterati. Apostol Pavle upućuje hrišćane da ratuju protiv greha koji je u njima (Rimljanima 6) i da vode rat protiv zloga (Efescima 6:10-18). Ali, bilo da smo zaista pod duhovnim napadom demonskih sila ili se samo borimo sa zlom u sebi i onim koji je u ovom svetu, plan borbe je isti.
Ključ za borbeni plan se nalazi u Efescima 6:10-18. Pavle počinje rečima da moramo biti jaki u Gospodu i Njegovoj snazi, a ne u svojoj moći, koja se ne može meriti sa đavolom i njegovim silama. Pavle nas zatim podstiče da obučemo oružje Božije, što je jedini način da se suprotstavimo duhovnim napadima. U sopstvenoj snazi i moći, nemamo šanse da pobedimo „duhovne sile zla na nebesima" (st. 12). Samo će nas „sve oružje Božije" opremiti da izdržimo duhovni napad. Možemo biti jaki samo u Gospodnjoj sili; to je Božji oružje koji nas štiti, a naša bitka je protiv duhovnih sila zla u svetu.
Poslanica Efescima 6:13-18 daje opis duhovnog oklopa koji nam Bog daje, a dobra vest je da su te stvari lako dostupne svima koji pripadaju Hristu. Treba da stojimo čvrsto sa pojasom istine, da pričvrstimo oklop pravdednosti, da na nogama nosimo evanđelje mira, da podignemo štit vere, da stavimo kacigu spasenja i da nosimo mač Duha, koji je Reč Božija. Takođe nam je rečeno da: „ Svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u Duhu svakom prilikom, ..." (Efescima 6:18). Šta ti delovi duhovnog oružja predstavljaju u duhovnom ratu? Moramo da govorimo istinu protiv Satanskih laži. Treba da počivamo u činjenici da smo proglašeni pravednima zbog Hristove žrtve za nas. Mi treba da objavljujemo evanđelje bez obzira na koliki otpor nailazimo. Ne smemo se pokolebati u svojoj veri, ma koliko žestoko bili napadnuti. Naša krajnja odbrana je uverenje koje imamo o našem spasenju, uverenje koje nam nijedna duhovna sila ne može oduzeti. Naše oružje odbrane je Reč Božija, a ne naše sopstveno mišljenje ili naša osećanja. Konačno, treba da sledimo Isusov primer i da prepoznamo kada su neke duhovne pobede moguće samo kroz molitvu.
Isus je naš krajnji primer kada je u pitanju odbijanje duhovnih napada. Posmatrajte kako je Isus postupao sa direktnim napadima Satane kada ga je on iskušavao u pustinji (Matej 4:1-11). Na svako iskušenje je odgovoreno na isti način — rečima „Pisano je" i citatom iz Svetog pisma. Isus je znao da je Reč živog Boga najmoćnije oružje protiv đavolskih iskušenja. Ako je sam Isus koristio Božiju Reč da bi se suprotstavio đavolu, da li se usuđujemo da upotrebimo nešto manje?
Vrhunski primer kako se ne treba upuštati u duhovnu borbu su sedam sinova Skeve, jevrejskog sveštenika, koji su išli okolo isterujući zle duhove pokušavajući da prizovu ime Gospoda Isusa nad onima koji su bili opsednuti demonima. Jednog dana zli duh im je odgovorio: „' Isusa poznajem i Pavla znam; ali ko ste vi?' I čovek, u kom je bio zao duh, skoči na njih, nadvlada ih sve i pokaza im svoju nadmoć, tako da su goli i izranjavljeni pobegli iz one kuće" (Dela 19:15-16). Sedam sinova Skeve su koristili Isusovo ime, ali pošto nisu imali odnos sa Isusom, njihove reči su bile bez ikakve moći ili autoriteta. Nisu se oslanjali na Isusa kao svog Gospoda i Spasitelja, i nisu koristili Reč Božiju u svom duhovnom ratu. Kao rezultat toga, dobili su ponižavajuće batine. Neka učimo iz njihovog lošeg primera i vodimo duhovni rat onako kako nam Biblija kaže.
English
Šta mogu da radim kada sam pod duhovnim napadom?
