Питање
Како могу да развијем своју духовну разборитост?
Одговор
Разборитост се дефинише као "квалитет способности да се улови и швати оно што је нејасно; чин опажања нечега; моц́ да се види оно што није очигледно просечном уму." Дефиниција такође наглашава тачност, као у „способности да се види истина". Духовно расуђивање је способност да се направи разлика између истине и заблуде. То је основа за мудрост.
Аргументи и расправе окружују духовну истину, јер је нејасна. Исус је, говорећи својим ученицима о фарисејима, рекао: „ Вама је дано да сазнате тајне Царства небескога, а њима није дано" (Матеј 13:11). Сатана је „заслепио ум неверника" (2. Коринћанима 4:4), па Бог мора расветлити људски ум да би нам омогућио да разумемо истину. Немогуће је достићи мудрост без Бога. Он даје разборитост или је одузима (Јов 12:19-21).
Неки су погрешно дефинисали духовну разборитост као Богом дату свест о присуству злих или добрих духова — способност да се утврди да ли је демон у просторији. Иако неки људи можда поседују ову способност, то није библијско значење разборитости. Духовна разборитост у крајњем случају има везе са мудрошћу и способношћу да се разликује истина од заблуде.
Мудрост је персонификована у књизи Приче Соломонове 1 и описана као неко кога можемо „упознати" (стихови 20-33). Библија каже да је Исус Христос „мудрост од Бога" (1. Коринћанима 1:30). Стога је мудрост, или духовно расуђивање, нешто што долази од познавања Исуса Христа. Начин на који свет стиче мудрост се разликује од Божјег. Учени овог света стичу знање и примењују разум на знање да решавају проблеме, граде зграде и стварају филозофије. Али познање Бога није доступно на тај начин. Прва Коринц́анима 1:18-31 каже да је „мудрост мудрих" осујец́ена Богом који даје мудрост „лудима" и „слабима" кроз однос са Исусом Христом. На тај начин, „да се нико не похвали пред Богом" (стих 29). Учимо се да будемо духовно разборити тако што Га упознајемо.
Није погрешно поседовати знање или имати образовање и није погрешно користити разум и логику за решавање проблема. Међутим, духовно расуђивање се не може постићи на тај начин. Оно се добија откривењем Исуса Христа вернику, а затим развија путем обуке у праведности (Јеврејима 5:14) и молитвом (Филипљанима 1:9). Јеврејима 5:11-14 показује како се развија духовно расуђивање. Писац се обрац́а онима који су постали „тупи за слушање", што значи да су изгубили праксу духовног расуђивања. Писац посланице Јеврејима им каже да свако ко живи од „млека" (а не од „чврсте хране" коју желе зрели) није вешт у речи праведности; међутим, зрео хришћанин је „ навиком увежбан за разликовање добра и зла ". Кључеви, према овом одломку, су да смо вешти у Речи Божијој (по којој дефинишемо праведност) и „стално вежбање" (кроз које стичемо искуство)
Дакле, како се развија духовна разборитост? Прво, треба да шватимо да је Бог једини који може дати већу мудрост, и да је неопходно да се молимо за то (Јаков 1:5; Филипљанима 1:9). Затим, знајући да мудрост за разликовање добра од зла долази кроз обуку и праксу, узмите Библију да научите истину и размишљајући над Божијом Речи, уверите се у истину.
Када банка запосли службеника, он је обучен да препозна фалсификоване новчанице. Човек би помислио да би најбољи начин да се препозна фалсификат био проучавање разних фалсификата. Проблем је што се свакодневно стварају нови фалсификати. Најбољи начин да препознате лажну новчаницу је добро познавање истинске. Након што су проучили аутентичне новчанице, банкарски службеници не могу да се преваре када се сретну са фалсификатом. Познавање истинске новчанице им помаже да идентификују лажну.
То је оно што хришћани морају да ураде да би развили духовну разборитост. Морамо толико добро познавати оно што је аутентично да, када се појави лаж, можемо да је препознамо. Познавајући Божју Реч и слушајући је, бићемо „ навиком увежбани за разликовање добра и зла " (Јеврејима 5:14). Упознаћемо Божји карактер и вољу. Ово је срце духовног расуђивања – бити у стању да разликујемо глас света од Божијех гласа, да имамо осећај шта је исправно, а шта погрешно. Духовно расуђивање нам помаже да се одупремо искушењу и омогућава нам да „мрзимо оно што је зло; и да се држимо онога што је добро" (Римљанима 12:9).
English
Како могу да развијем своју духовну разборитост?
