Pitanje
Kako mogu da razvijem svoju duhovnu razboritost?
Odgovor
Razboritost se definiše kao "kvalitet sposobnosti da se ulovi i shvati ono što je nejasno; čin opažanja nečega; moć da se vidi ono što nije očigledno prosečnom umu." Definicija takođe naglašava tačnost, kao u „sposobnosti da se vidi istina". Duhovno rasuđivanje je sposobnost da se napravi razlika između istine i zablude. To je osnova za mudrost.
Argumenti i rasprave okružuju duhovnu istinu, jer je nejasna. Isus je, govoreći svojim učenicima o farisejima, rekao: „ Vama je dano da saznate tajne Carstva nebeskoga, a njima nije dano" (Matej 13:11). Satana je „zaslepio um nevernika" (2. Korinćanima 4:4), pa Bog mora rasvetliti ljudski um da bi nam omogućio da razumemo istinu. Nemoguće je dostići mudrost bez Boga. On daje razboritost ili je oduzima (Jov 12:19-21).
Neki su pogrešno definisali duhovnu razboritost kao Bogom datu svest o prisustvu zlih ili dobrih duhova — sposobnost da se utvrdi da li je demon u prostoriji. Iako neki ljudi možda poseduju ovu sposobnost, to nije biblijsko značenje razboritosti. Duhovna razboritost u krajnjem slučaju ima veze sa mudrošću i sposobnošću da se razlikuje istina od zablude.
Mudrost je personifikovana u knjizi Priče Solomonove 1 i opisana kao neko koga možemo „upoznati" (stihovi 20-33). Biblija kaže da je Isus Hristos „mudrost od Boga" (1. Korinćanima 1:30). Stoga je mudrost, ili duhovno rasuđivanje, nešto što dolazi od poznavanja Isusa Hrista. Način na koji svet stiče mudrost se razlikuje od Božjeg. Učeni ovog sveta stiču znanje i primenjuju razum na znanje da rešavaju probleme, grade zgrade i stvaraju filozofije. Ali poznanje Boga nije dostupno na taj način. Prva Korinćanima 1:18-31 kaže da je „mudrost mudrih" osujećena Bogom koji daje mudrost „ludima" i „slabima" kroz odnos sa Isusom Hristom. Na taj način, „da se niko ne pohvali pred Bogom" (stih 29). Učimo se da budemo duhovno razboriti tako što Ga upoznajemo.
Nije pogrešno posedovati znanje ili imati obrazovanje i nije pogrešno koristiti razum i logiku za rešavanje problema. Međutim, duhovno rasuđivanje se ne može postići na taj način. Ono se dobija otkrivenjem Isusa Hrista verniku, a zatim razvija putem obuke u pravednosti (Jevrejima 5:14) i molitvom (Filipljanima 1:9). Jevrejima 5:11-14 pokazuje kako se razvija duhovno rasuđivanje. Pisac se obraća onima koji su postali „tupi za slušanje", što znači da su izgubili praksu duhovnog rasuđivanja. Pisac poslanice Jevrejima im kaže da svako ko živi od „mleka" (a ne od „čvrste hrane" koju žele zreli) nije vešt u reči pravednosti; međutim, zreo hrišćanin je „ navikom uvežban za razlikovanje dobra i zla ". Ključevi, prema ovom odlomku, su da smo vešti u Reči Božijoj (po kojoj definišemo pravednost) i „stalno vežbanje" (kroz koje stičemo iskustvo)
Dakle, kako se razvija duhovna razboritost? Prvo, treba da shvatimo da je Bog jedini koji može dati veću mudrost, i da je neophodno da se molimo za to (Jakov 1:5; Filipljanima 1:9). Zatim, znajući da mudrost za razlikovanje dobra od zla dolazi kroz obuku i praksu, uzmite Bibliju da naučite istinu i razmišljajući nad Božijom Reči, uverite se u istinu.
Kada banka zaposli službenika, on je obučen da prepozna falsifikovane novčanice. Čovek bi pomislio da bi najbolji način da se prepozna falsifikat bio proučavanje raznih falsifikata. Problem je što se svakodnevno stvaraju novi falsifikati. Najbolji način da prepoznate lažnu novčanicu je dobro poznavanje istinske. Nakon što su proučili autentične novčanice, bankarski službenici ne mogu da se prevare kada se sretnu sa falsifikatom. Poznavanje istinske novčanice im pomaže da identifikuju lažnu.
To je ono što hrišćani moraju da urade da bi razvili duhovnu razboritost. Moramo toliko dobro poznavati ono što je autentično da, kada se pojavi laž, možemo da je prepoznamo. Poznavajući Božju Reč i slušajući je, bićemo „ navikom uvežbani za razlikovanje dobra i zla " (Jevrejima 5:14). Upoznaćemo Božji karakter i volju. Ovo je srce duhovnog rasuđivanja – biti u stanju da razlikujemo glas sveta od Božijeh glasa, da imamo osećaj šta je ispravno, a šta pogrešno. Duhovno rasuđivanje nam pomaže da se odupremo iskušenju i omogućava nam da „mrzimo ono što je zlo; i da se držimo onoga što je dobro" (Rimljanima 12:9).
English
Kako mogu da razvijem svoju duhovnu razboritost?
