Питање
Шта је то духовна дисциплина?
Одговор
Дисциплина се дефинише као „тренинг од кога се очекује да произведе одређени карактер или образац понашања". Дисциплина није део грешне природе, али је природна компонента хришц́анског живота. У ствари, готово ништа од неког значаја у нашем животу никада се не постиже без дисциплине. Духовна дисциплина се може описати као понашање која увец́ава наш духовни раст и омогуц́ава нам да растемо до духовне зрелости. Овај процес духовног раста и развоја почиње да се одвија од оног тренутка када особа сретне васкрслог Христа и дође Њему за спасење.
Сврха духовне дисциплине је развој нашег унутрашњег биц́а, онога који је Христос преобразио приликом спасења (2. Коринц́анима 5:17). Искупљени верници доживели су потпуно обнављање свог унутрашњег бића, укључујуц́и различит начин мишљења, осец́ања и карактера који се можда спорије испољавају у нашем понашању. Павле је то имао на уму када је говорио о скидању „старог човека" и облачењу новог, „који се обнавља за познање — по слици онога који га је створио" (Колошанима 3: 9-10).
Данас постоји низ популарних програма и књига о духовној дисциплини, али неки одлазе предалеко у односу на Свето Писмо у покушају да оцртају различите методе само-дисциплиновања. Неке од ових метода се граниче са мистичним и ванбиблијским, понекад залазец́и у подручја источне мистике, католичке мистике и филозофије Неw Аге-а. Из овог покрета произашле су такве небиблијске праксе као што су „слушање"Божјег гласа и дисање/ потапање/контемплативна молитва. Најбољи начин да се избегне грешка у разумевању духовне дисциплине је држање јасних библијских упутстава датих свим хришц́анима, да се заронимо у Божију Реч кроз коју нам Бог говори и у молитву кроз коју ми разговарамо са Њим.
Најважнија дисциплина је она која укључује Реч Божју и се састоји од читања, проучавања, памц́ења и размишљања о Светом Писму. Ако се ова дисциплина занемари, ниједан други напор да се дисциплинујемо нец́е бити успешан јер једноставно нећемо имати моц́ да превазиђемо отпор грешне природе у којој наша нова природа пребива. Нити ћемо имати моц́ да превазиђемо отпор демонских утицаја чији циљ је увек, да нас одвоји од јединог извора духовног раста, Речи Божије. Павле је подсетио Тимотеја на непогрешивост Светог Писма, и да Писмо буквално долази из Божјих уста, тј. „Богом надахнуто", и као такво садржи саму Божију силу (2. Тимотеју 3: 16–17). Такође говори о еванђељу као о „сили Божијој" (Римљанима 1:16) и подстиче хришц́ане да узму „мач Духа, који је Реч Божја" као наше једино одбрамбено духовно оружје против демонских сила (Ефесцима 6:17). Сваки покушај духовне дисциплине треба да започне од јединог извора силе, Божије Речи.
Меморисање Светог писма је такође од суштинског значења. Увек имамо слободу да изаберемо о чему да ћемо да мислимо. Имајуц́и то на уму, учење стихова напамет, је од виталног значаја. Ако заиста верујемо да је Библија Реч Божја, како је не можемо научити напамет? Учење Светог Писма напамет нам омогуц́ава да га непрестано држимо у првом плану нашег ума, што нам помаже да одреагујемо на све животне околности у складу са његовим заповестима. Један од најмоц́нијих одломака Светог писма о неопходности меморисања се налази у књизи Исуса Навиног 1: 8:„Нека се не раставља од уста твојих књига овог закона, него размишљај о њему дан и ноћ, да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путевима својим и тада ћеш напредовати. "Због ове дисциплине учења стихова напамет нам је могуће да се ефикасније молимо и размишљамо о Божијој Речи. То нам заузврат омогуц́ава да „напредујемо и да будемо успешни" како Бог дефинише „успех" за нас. Када ходамо Његовим путевима и у Његовој вољи, прожети смо новим, Духом испуњеним унутрашњим биц́ем, оним које има срце попут Божјег.
Друга дисциплина је молитва. Наше молитве су духовна заједница са Богом путем захвалности, поклањања, молби, молитви и исповести. Дивна ствар у вези са молитвом је та што нас Бог сусрец́е тамо где смо. Он иде до нас за да нас уведе у дубљи, стварнији однос с Њим који није не мотивисан кривицом, вец́ вођен Његовом љубављу. Молитва нас мења. Молитва мења животе. Молитва мења историју. Наше познавање Бога нас тера да се саобразимо са Исусом и Његовом вољом за наш живот. Бог нам се полако и милостиво открива док се молимо, и у тим тренуцима можемо дубље да разумемо и искусимо Његову љубав. Наравно, један од основних резултата дисциплиноване молитве је услишена молитва. Али, у ствари, то је секундарно у односу на стварну сврху молитве, која је непрекидно заједништво са Богом које се постојано развија.
Ако се упражњавају заједно, духовна дисциплина молитве и Божије Речи, пружиц́е нам такав начин живота који ће нас за награду довести до побожног живота, слављења, покорности, служења, прославе нашег спасења и Бога који нам га је омогућио. Кроз ову дисциплину нам је омогуц́ено да се покоравамо Божјој заповести да „... градите своје спасење са страхом и трепетом. Јер Бог је тај што чини у вама да желите и да делате — да му будете по вољи. "(Филипљанима 2: 12-13).
English
Шта је то духовна дисциплина?
