Pitanje
Šta je to duhovna disciplina?
Odgovor
Disciplina se definiše kao „trening od koga se očekuje da proizvede određeni karakter ili obrazac ponašanja". Disciplina nije deo grešne prirode, ali je prirodna komponenta hrišćanskog života. U stvari, gotovo ništa od nekog značaja u našem životu nikada se ne postiže bez discipline. Duhovna disciplina se može opisati kao ponašanje koja uvećava naš duhovni rast i omogućava nam da rastemo do duhovne zrelosti. Ovaj proces duhovnog rasta i razvoja počinje da se odvija od onog trenutka kada osoba sretne vaskrslog Hrista i dođe Njemu za spasenje.
Svrha duhovne discipline je razvoj našeg unutrašnjeg bića, onoga koji je Hristos preobrazio prilikom spasenja (2. Korinćanima 5:17). Iskupljeni vernici doživeli su potpuno obnavljanje svog unutrašnjeg bića, uključujući različit način mišljenja, osećanja i karaktera koji se možda sporije ispoljavaju u našem ponašanju. Pavle je to imao na umu kada je govorio o skidanju „starog čoveka" i oblačenju novog, „koji se obnavlja za poznanje — po slici onoga koji ga je stvorio" (Kološanima 3: 9-10).
Danas postoji niz popularnih programa i knjiga o duhovnoj disciplini, ali neki odlaze predaleko u odnosu na Sveto Pismo u pokušaju da ocrtaju različite metode samo-disciplinovanja. Neke od ovih metoda se graniče sa mističnim i vanbiblijskim, ponekad zalazeći u područja istočne mistike, katoličke mistike i filozofije New Age-a. Iz ovog pokreta proizašle su takve nebiblijske prakse kao što su „slušanje"Božjeg glasa i disanje/ potapanje/kontemplativna molitva. Najbolji način da se izbegne greška u razumevanju duhovne discipline je držanje jasnih biblijskih uputstava datih svim hrišćanima, da se zaronimo u Božiju Reč kroz koju nam Bog govori i u molitvu kroz koju mi razgovaramo sa Njim.
Najvažnija disciplina je ona koja uključuje Reč Božju i se sastoji od čitanja, proučavanja, pamćenja i razmišljanja o Svetom Pismu. Ako se ova disciplina zanemari, nijedan drugi napor da se disciplinujemo neće biti uspešan jer jednostavno nećemo imati moć da prevaziđemo otpor grešne prirode u kojoj naša nova priroda prebiva. Niti ćemo imati moć da prevaziđemo otpor demonskih uticaja čiji cilj je uvek, da nas odvoji od jedinog izvora duhovnog rasta, Reči Božije. Pavle je podsetio Timoteja na nepogrešivost Svetog Pisma, i da Pismo bukvalno dolazi iz Božjih usta, tj. „Bogom nadahnuto", i kao takvo sadrži samu Božiju silu (2. Timoteju 3: 16–17). Takođe govori o evanđelju kao o „sili Božijoj" (Rimljanima 1:16) i podstiče hrišćane da uzmu „mač Duha, koji je Reč Božja" kao naše jedino odbrambeno duhovno oružje protiv demonskih sila (Efescima 6:17). Svaki pokušaj duhovne discipline treba da započne od jedinog izvora sile, Božije Reči.
Memorisanje Svetog pisma je takođe od suštinskog značenja. Uvek imamo slobodu da izaberemo o čemu da ćemo da mislimo. Imajući to na umu, učenje stihova napamet, je od vitalnog značaja. Ako zaista verujemo da je Biblija Reč Božja, kako je ne možemo naučiti napamet? Učenje Svetog Pisma napamet nam omogućava da ga neprestano držimo u prvom planu našeg uma, što nam pomaže da odreagujemo na sve životne okolnosti u skladu sa njegovim zapovestima. Jedan od najmoćnijih odlomaka Svetog pisma o neophodnosti memorisanja se nalazi u knjizi Isusa Navinog 1: 8:„Neka se ne rastavlja od usta tvojih knjiga ovog zakona, nego razmišljaj o njemu dan i noć, da držiš i tvoriš sve kako je u njemu napisano; jer ćeš tada biti srećan na putevima svojim i tada ćeš napredovati. "Zbog ove discipline učenja stihova napamet nam je moguće da se efikasnije molimo i razmišljamo o Božijoj Reči. To nam zauzvrat omogućava da „napredujemo i da budemo uspešni" kako Bog definiše „uspeh" za nas. Kada hodamo Njegovim putevima i u Njegovoj volji, prožeti smo novim, Duhom ispunjenim unutrašnjim bićem, onim koje ima srce poput Božjeg.
Druga disciplina je molitva. Naše molitve su duhovna zajednica sa Bogom putem zahvalnosti, poklanjanja, molbi, molitvi i ispovesti. Divna stvar u vezi sa molitvom je ta što nas Bog susreće tamo gde smo. On ide do nas za da nas uvede u dublji, stvarniji odnos s Njim koji nije ne motivisan krivicom, već vođen Njegovom ljubavlju. Molitva nas menja. Molitva menja živote. Molitva menja istoriju. Naše poznavanje Boga nas tera da se saobrazimo sa Isusom i Njegovom voljom za naš život. Bog nam se polako i milostivo otkriva dok se molimo, i u tim trenucima možemo dublje da razumemo i iskusimo Njegovu ljubav. Naravno, jedan od osnovnih rezultata disciplinovane molitve je uslišena molitva. Ali, u stvari, to je sekundarno u odnosu na stvarnu svrhu molitve, koja je neprekidno zajedništvo sa Bogom koje se postojano razvija.
Ako se upražnjavaju zajedno, duhovna disciplina molitve i Božije Reči, pružiće nam takav način života koji će nas za nagradu dovesti do pobožnog života, slavljenja, pokornosti, služenja, proslave našeg spasenja i Boga koji nam ga je omogućio. Kroz ovu disciplinu nam je omogućeno da se pokoravamo Božjoj zapovesti da „... gradite svoje spasenje sa strahom i trepetom. Jer Bog je taj što čini u vama da želite i da delate — da mu budete po volji. "(Filipljanima 2: 12-13) .
English
Šta je to duhovna disciplina?
