Питање
Како би препричали Стари завет?
Одговор
На самом почетку света, Бог је већ био тамо. Бог је за Своје лично уживање, силом Своје речи створио време и космос, претворивши ништа у нешто. Шестог дана стварања Бог је створио нешто јединствено, човека: мушкарца и жену, и створио их је по Свом лику. Када је створио прве две особе, мушарца и жену, установио је завет брака (Постанак 1-2).
Бог је поставио мушкарца и жену у Еденски врт, на савршено место, и дао им одговорност да брину о врту. Бог им је дозволио да једу плодове са сваког дрвета у врту осим једног: дрвета познања добра и зла. Имали су избор да му буду послушни, али Бог их је упозорио да ће ако буду непослушни умрети (Постанак 2:15-17).
У међувремену, моћни анђео Луцифер на небу побунио се против Бога. Он и једна трећина анђела били су избачени са неба. Луцифер је дошао у врт, тамо где су су били мушкарац и његова жена. Преузео је облик змије и кушао Еву, прву жену, да буде непослушна Богу и једе забрањени плод. Рекао јој је да неће умрети и да је плод у ствари добар за њу. Она је поверовала у лажи и јела је нешто плода. Тада га је дала свом мужу Адаму и он га је јео. Одмах су знали да су урадили нешто погрешно. Осећали су посрамљеност, слабост и огољеност. Када их је Бог тражио, сакрили су се (Исаија 14:12-15; Постанак 3).
Наравно, Бог их је нашао. Снашао их је суд. Земља је била проклета због човека: више неће лако рађати плод већ ће човек морати да мучно ради да би произвео жетву. Жена је проклета боловима при рађању деце. Змија је проклета да пузи по прашини. Тада је Бог дао обећање: једног дана, Неко ће се родити, а родиће га жена, ко ће се борити са Змијом. Он ће скршити змијску главу, али ће сам бити повређен у том подухвату. Тада је Бог убио једну животињу и дао људима њену кожу да се покрију пре него што их је истерао из Едена (Постанак 3:15-19, 21).
Борба између добра и зла се наставила у породици првог брачног пара. Један од њихових синова, Каин, убио је свог брата, Авеља и био проклет за своје дело. Још једно дете им се родило, име му је било Сит (Постанак 4:8, 25).
После неколико генерација свет је био препун зла. Насиље и непоштовање према Богу били су у порасту. Бог је одлучио да уништи човеково зло и почне све изнова. Човек по имену Ноје, један од Ситових потомака, примио је благодат (Божији незаслужен благослов). Бог је открио Ноју да ће послати велики потоп да уништи земљу и упутио га је како да изгради барку да би преживео потоп. Ноје је изградио барку, и када је дошло време за то, Бог је повео животиње свих врста да уђу у барку. Уз Ноја и његову породицу, спашене су биле и ове животиње. Потоп је уништио свако друго живот биће на земљи (Постанак 6–8).
После потопа, Ноје и његова породица су поново населили земљу. Када су њихови потомци почели да за себе граде споменик из непослушности пема Богу, Он је побркао њихове језике. Насељеници земље су се поделили према својој језичкој групи и раштркали се по целој земаљској кугли (Постанак 11:1-8).
Дошло је време да Бог почне план о доласку Онога који ће скршити Змију. Први корак је био да створи народ који ће одвојити за Себе. Изабрао је човека по имену Аврам и његову жену Сару да започну нову врсту народа. Бог је позвао Аврама из његовог дома и одвео га у земљу Ханан. Бог је обећао Авраму да ће имати бесконачно много потомака који ће бити власници Ханана. Бог је такође обећао да ће благословити Аврамово семе и да ће кроз то семе благословити све народе на земљи. Проблем је био у томе што су Аврам и Сара били стари, а Сара и нероткиња. Али Аврам је веровао у Божије обећање и Бог је ту веру Авраму урачунао као праведност (Постанак 12:1-4; 15:6).
У одређено време Бог је благословио Аврама и Сару сином Исаком. Бог је поновио своје обећање о многобројним потомцима и благословима за Исака. Исак је имао близанце, Исава и Јакова. Бог је одабрао Јакова да наследи обећани благослов и променио је његово име у Израел. Јаков/Израел је имао 12 синова, који су постали поглавари дванаест израелских племена (Постанак 21:1-6; 25:19-26; 28:10-15; 35:23-26).
Због велике оскудице, Јаков је преселио целу своју породицу из Ханана у Египат. Пре него што је умро дао је пророчке благослове за сваког сина. Јуди је обећао да ће бити Краљ међу својим потомцима – Онај кога ће поштовати сви народи у свету. Јаковљева породица се у Египту проширила, и тамо су остали 400 година. Египатски краљ, у страху да ће Израелски народ постати превише бројан да би могли да их контролишу, бацио их је у ропство. Бог је подигао пророка по имену Мојсије, из Левитског племена, да би извео Израелски народ из Египта назад у земљу која је била обећана Авраму (Постанак 46; 49; Еxодус 1:8-14; 3:7-10).
Излазак из Египта је био праћен многим чудима, укљућујући и поделу Црвеног мора. Када су коначно изашли из Египта, деца Израела су направила логор на планини Синај, где је Бог Мојсију дао Закон. Овај Закон, који је сумиран у десет заповести, био је основа завета који је Бог направио са Израелом: ако држе Његове заповести биће благословени, али ако прекрше те заповести, биће проклети. Израел је пристао да следи Божији закон (Излазак 7–11; 14:21-22; 19–20).
Осим што је установио морални закон, Закон је дефинисао улогу свештеника и прописаних жртава за откуп греха. Откуп греха је могао да се деси само проливањем крви жртве без мане. Закон је такође детаљно објаснио како да се изгради света скинија, или шатор, у коме ће пребивати Божије присуство и где ће се сретати са својим народом (Левитски законик 1; Излазак 25:8-9).
Пошто је примио Закон, Мојсије је водио Израелце до границе Обећане земље. Међутим, народ је у страху од моћних хананских ратника и због сумње у Божија обећања одбио да уђе у земљу. За казну Бог им је окренуо леђа у пустињи, где су били присиљени да лутају 40 година. По Својој благодати Бог је чудесно обезбедио храну и воду за сав народ (Бројеви 14:1-4, 34-35; Излазак 16:35).
На крају тих 40 година Мојсије је умро. Једно од његових последњих пророштава односило се на долазак другог Пророка који ће бити као Мојсије и кога ће народ морати да слуша. Мојсијевог наследника Исуса Навина Бог је користио да води народ Израела у Обећану земљу. Отишли су са Божијим обећањем да ниједан њихов непријатељ неће моћи да их надвлада. Бог је показао Своју снагу код Јерихона, првог града на који су наишли, учинивши да зидови града падну. У Својој благодати и милости Бог је поштедео проститутку по имену Рава (Поновљени закон 18:15; Исус Навин 6).
Током наредних година Исус Навин и Израелци су успешно истерали већину Хананеја, а земља је била подељена између дванаест племена. Међутим, победа над том земљом није била потпуна. Због недостатка вере и чисте непослушности нису довршили посао, и групе Хананеја су остале. Ти пагански утицаји су деловали на Израелце који су почели да усвајају клањање њиховим идолима, директно кршећи Божији закон (Исус Навин 15:63; 16:10; 18:1).
После смрти Исуса Навина, Израелци су прошли тежак период. Народ би се враћао идолима и Бог би доносио суд у виду ропства непријатељима. Божији народ би се покајао и позвао Бога у помоћ. Бог би затим овластио судију да уништи идоле, окупи народ и порази неприхатеља. Мир би трајао неко време, али после судијине смрти народ би се поново враћао идолима и поновио би се исти круг (Судије 17:6).
Последњи судија је био Самуило, који је био и пророк. Током тог времена Израел је тражио краља да влада над њима, да би били као и остали народи. Бог им је дао то што су тражили, и Самуило је помазао Саула као првог краља Израела. Међутим, Саул је све разочарао. Није био послушан Богу и власт му је била одузета. Бог је изабрао Давида, из Јудиног племена, да као краљ наследи Саула. Бог је обећао Давиду да ће имати наследника који ће владати заувек на престолу (1. Самуилова 8:5; 15:1, 26; 1. Дневника 17:11-14).
Давидов син Соломон је владао Јерусалимом после Давидове смрти. Током владавине Соломоновог сина, избио је грађански рат, и краљевство је било подељено на северно царство, Израел, и јужно царство, Јуду. Давидова лоза је владала у Јуди (1. Краљева 2:1; 12)
Израелско царство је имало непрекидан низ злих владара. Ниједан од њих није трагао за Богом нити је покушао да води народ према Божијем Закону. Бог је слао пророке да их опомиње, укључујући и Илију и Јелисија који су чинили чуда, али краљеви су упорно настављали са својим злоделима. Коначно је Бог довео асирски народ против Израела да би му судио. Асирци су одвели већи део Израелаца и то је био крај северног царства (1. Краљева 17:1; 2. Краљева 2; 17).
Јудино царство је имало свој низ злих краљева, али ланац је био прекинут понеким побожним краљем који је заиста волео Господа и тежио да влада према Божијем закону. Бог је био веран Свом обећању и благословио је народ када је следио Његове заповести. Тај народ је био очуван током асирске инвазије и издржао је многе друге опасности. Током тог периода пророк Исаија је проповедао против Јудиних греха и предвидео је вавилнонску инвазију. Исаија је такође предвидео долазак Господњег Слуге – који ће патити због греха Свог народа, бити прослављен и седети на Давидовом престолу. Пророк Михеј је предвидео да ће Обећани бити рођен у Витлејему (Исаија 37; 53:5; Михеј 5:2).
На крају је Јудин народ пао у језиво идолопоклонство. Бог је довео Вавилонски народ против Јуде да би му судио. Пророк Јеремија је доживео пад Јерусалима и предвидео да ће се јеврејски заробљеници у Вавилону вратити у Обећану земљу после 70 година. Јеремија је такође пророковао о будућем завету у коме закон није написан на каменим таблама већ на људским срцима. Овај нови завет ће донети Божији опроштај греха (2. Краљева 25:8-10; Јеремија 29:10; 31:31-34).
Ропство у Вавилону је трајало 70 година. Пророк Данило и Језикиљ су служили током тог времена. Данило је пророковао о успону и паду многих народа. Такође је предвидео и долазак Месије, Изабраника, који ће бити убијен зарад других (Данило 2:36-45; 9:26).
Када је Вавилон пао у руке Персијанаца, Јевреји су били ослобођени и могли су да се врате у Јуду. Многи Јевреји су се вратили кући да обнове Јерусалим и храм. Нехемија и Езра су водили те подухвате, и у томе су их храбрили пророци Агеј и Захарије. Једно од Захаријиних пророштава укључује опис будућег Цара који ће у Јерусалим доћи понизно, јашући на магарцу (Нехемија 6:15-16; Езра 6:14-15; Захарије 9:9).
Међутим, нису се сви Јевреји вратили у Јуду. Многи су одлучили да остану у Персији, где их је Бог и даље чувао. Јеврејка по имену Јестира доспела је до ранга персисјке краљице и имала је кључну улогу у спасењу живота Јеврејиа у том краљевству (Јестира 8:1).
Малахија је последња књига Старог завета. Он је пророковао да ће Господ доћи у Свој храм али пре Његовог доласка други Гласник ће припремити пут за Господа. Овај гласник ће бити као пророк Илија. Након Малахијиног пророштва, прошло је 400 година пре него што је Бог поново директно проговорио људима (Малахија 3:1; 4:5).
Стари завет је прича о Божијем плану да искупи човечанство. На крају Старог завета, Бог има јединствен народ, Одабрани народ који разуме значај крвне жртве, који верује у обећања која су дата Авраму и Давиду, и који чека Спаситеља. Укратко, спремни су да прихвате Оног који ће скршити Змију, из Постанка, Пророка налик Мојсију, Слугу који ће патити из Исаије, Сина Давидовог, Месију из Данила, и Понизног краља из Захарије – и све то може да се нађе у једној особи, Исусу Христу.
English
Како би препричали Стари завет?
