Pitanje
Kako bi prepričali Stari zavet?
Odgovor
Na samom početku sveta, Bog je već bio tamo. Bog je za Svoje lično uživanje, silom Svoje reči stvorio vreme i kosmos, pretvorivši ništa u nešto. Šestog dana stvaranja Bog je stvorio nešto jedinstveno, čoveka: muškarca i ženu, i stvorio ih je po Svom liku. Kada je stvorio prve dve osobe, mušarca i ženu, ustanovio je zavet braka (Postanak 1-2).
Bog je postavio muškarca i ženu u Edenski vrt, na savršeno mesto, i dao im odgovornost da brinu o vrtu. Bog im je dozvolio da jedu plodove sa svakog drveta u vrtu osim jednog: drveta poznanja dobra i zla. Imali su izbor da mu budu poslušni, ali Bog ih je upozorio da će ako budu neposlušni umreti (Postanak 2:15-17).
U međuvremenu, moćni anđeo Lucifer na nebu pobunio se protiv Boga. On i jedna trećina anđela bili su izbačeni sa neba. Lucifer je došao u vrt, tamo gde su su bili muškarac i njegova žena. Preuzeo je oblik zmije i kušao Evu, prvu ženu, da bude neposlušna Bogu i jede zabranjeni plod. Rekao joj je da neće umreti i da je plod u stvari dobar za nju. Ona je poverovala u laži i jela je nešto ploda. Tada ga je dala svom mužu Adamu i on ga je jeo. Odmah su znali da su uradili nešto pogrešno. Osećali su posramljenost, slabost i ogoljenost. Kada ih je Bog tražio, sakrili su se (Isaija 14:12-15; Postanak 3).
Naravno, Bog ih je našao. Snašao ih je sud. Zemlja je bila prokleta zbog čoveka: više neće lako rađati plod već će čovek morati da mučno radi da bi proizveo žetvu. Žena je prokleta bolovima pri rađanju dece. Zmija je prokleta da puzi po prašini. Tada je Bog dao obećanje: jednog dana, Neko će se roditi, a rodiće ga žena, ko će se boriti sa Zmijom. On će skršiti zmijsku glavu, ali će sam biti povređen u tom poduhvatu. Tada je Bog ubio jednu životinju i dao ljudima njenu kožu da se pokriju pre nego što ih je isterao iz Edena (Postanak 3:15-19, 21).
Borba između dobra i zla se nastavila u porodici prvog bračnog para. Jedan od njihovih sinova, Kain, ubio je svog brata, Avelja i bio proklet za svoje delo. Još jedno dete im se rodilo, ime mu je bilo Sit (Postanak 4:8, 25).
Posle nekoliko generacija svet je bio prepun zla. Nasilje i nepoštovanje prema Bogu bili su u porastu. Bog je odlučio da uništi čovekovo zlo i počne sve iznova. Čovek po imenu Noje, jedan od Sitovih potomaka, primio je blagodat (Božiji nezaslužen blagoslov). Bog je otkrio Noju da će poslati veliki potop da uništi zemlju i uputio ga je kako da izgradi barku da bi preživeo potop. Noje je izgradio barku, i kada je došlo vreme za to, Bog je poveo životinje svih vrsta da uđu u barku. Uz Noja i njegovu porodicu, spašene su bile i ove životinje. Potop je uništio svako drugo život biće na zemlji (Postanak 6–8).
Posle potopa, Noje i njegova porodica su ponovo naselili zemlju. Kada su njihovi potomci počeli da za sebe grade spomenik iz neposlušnosti pema Bogu, On je pobrkao njihove jezike. Naseljenici zemlje su se podelili prema svojoj jezičkoj grupi i raštrkali se po celoj zemaljskoj kugli (Postanak 11:1-8).
Došlo je vreme da Bog počne plan o dolasku Onoga koji će skršiti Zmiju. Prvi korak je bio da stvori narod koji će odvojiti za Sebe. Izabrao je čoveka po imenu Avram i njegovu ženu Saru da započnu novu vrstu naroda. Bog je pozvao Avrama iz njegovog doma i odveo ga u zemlju Hanan. Bog je obećao Avramu da će imati beskonačno mnogo potomaka koji će biti vlasnici Hanana. Bog je takođe obećao da će blagosloviti Avramovo seme i da će kroz to seme blagosloviti sve narode na zemlji. Problem je bio u tome što su Avram i Sara bili stari, a Sara i nerotkinja. Ali Avram je verovao u Božije obećanje i Bog je tu veru Avramu uračunao kao pravednost (Postanak 12:1-4; 15:6).
U određeno vreme Bog je blagoslovio Avrama i Saru sinom Isakom. Bog je ponovio svoje obećanje o mnogobrojnim potomcima i blagoslovima za Isaka. Isak je imao blizance, Isava i Jakova. Bog je odabrao Jakova da nasledi obećani blagoslov i promenio je njegovo ime u Izrael. Jakov/Izrael je imao 12 sinova, koji su postali poglavari dvanaest izraelskih plemena (Postanak 21:1-6; 25:19-26; 28:10-15; 35:23-26).
Zbog velike oskudice, Jakov je preselio celu svoju porodicu iz Hanana u Egipat. Pre nego što je umro dao je proročke blagoslove za svakog sina. Judi je obećao da će biti Kralj među svojim potomcima – Onaj koga će poštovati svi narodi u svetu. Jakovljeva porodica se u Egiptu proširila, i tamo su ostali 400 godina. Egipatski kralj, u strahu da će Izraelski narod postati previše brojan da bi mogli da ih kontrolišu, bacio ih je u ropstvo. Bog je podigao proroka po imenu Mojsije, iz Levitskog plemena, da bi izveo Izraelski narod iz Egipta nazad u zemlju koja je bila obećana Avramu (Postanak 46; 49; Exodus 1:8-14; 3:7-10).
Izlazak iz Egipta je bio praćen mnogim čudima, ukljućujući i podelu Crvenog mora. Kada su konačno izašli iz Egipta, deca Izraela su napravila logor na planini Sinaj, gde je Bog Mojsiju dao Zakon. Ovaj Zakon, koji je sumiran u deset zapovesti, bio je osnova zaveta koji je Bog napravio sa Izraelom: ako drže Njegove zapovesti biće blagosloveni, ali ako prekrše te zapovesti, biće prokleti. Izrael je pristao da sledi Božiji zakon (Izlazak 7–11; 14:21-22; 19–20).
Osim što je ustanovio moralni zakon, Zakon je definisao ulogu sveštenika i propisanih žrtava za otkup greha. Otkup greha je mogao da se desi samo prolivanjem krvi žrtve bez mane. Zakon je takođe detaljno objasnio kako da se izgradi sveta skinija, ili šator, u kome će prebivati Božije prisustvo i gde će se sretati sa svojim narodom (Levitski zakonik 1; Izlazak 25:8-9).
Pošto je primio Zakon, Mojsije je vodio Izraelce do granice Obećane zemlje. Međutim, narod je u strahu od moćnih hananskih ratnika i zbog sumnje u Božija obećanja odbio da uđe u zemlju. Za kaznu Bog im je okrenuo leđa u pustinji, gde su bili prisiljeni da lutaju 40 godina. Po Svojoj blagodati Bog je čudesno obezbedio hranu i vodu za sav narod (Brojevi 14:1-4, 34-35; Izlazak 16:35).
Na kraju tih 40 godina Mojsije je umro. Jedno od njegovih poslednjih proroštava odnosilo se na dolazak drugog Proroka koji će biti kao Mojsije i koga će narod morati da sluša. Mojsijevog naslednika Isusa Navina Bog je koristio da vodi narod Izraela u Obećanu zemlju. Otišli su sa Božijim obećanjem da nijedan njihov neprijatelj neće moći da ih nadvlada. Bog je pokazao Svoju snagu kod Jerihona, prvog grada na koji su naišli, učinivši da zidovi grada padnu. U Svojoj blagodati i milosti Bog je poštedeo prostitutku po imenu Rava (Ponovljeni zakon 18:15; Isus Navin 6).
Tokom narednih godina Isus Navin i Izraelci su uspešno isterali većinu Hananeja, a zemlja je bila podeljena između dvanaest plemena. Međutim, pobeda nad tom zemljom nije bila potpuna. Zbog nedostatka vere i čiste neposlušnosti nisu dovršili posao, i grupe Hananeja su ostale. Ti paganski uticaji su delovali na Izraelce koji su počeli da usvajaju klanjanje njihovim idolima, direktno kršeći Božiji zakon (Isus Navin 15:63; 16:10; 18:1).
Posle smrti Isusa Navina, Izraelci su prošli težak period. Narod bi se vraćao idolima i Bog bi donosio sud u vidu ropstva neprijateljima. Božiji narod bi se pokajao i pozvao Boga u pomoć. Bog bi zatim ovlastio sudiju da uništi idole, okupi narod i porazi neprihatelja. Mir bi trajao neko vreme, ali posle sudijine smrti narod bi se ponovo vraćao idolima i ponovio bi se isti krug (Sudije 17:6).
Poslednji sudija je bio Samuilo, koji je bio i prorok. Tokom tog vremena Izrael je tražio kralja da vlada nad njima, da bi bili kao i ostali narodi. Bog im je dao to što su tražili, i Samuilo je pomazao Saula kao prvog kralja Izraela. Međutim, Saul je sve razočarao. Nije bio poslušan Bogu i vlast mu je bila oduzeta. Bog je izabrao Davida, iz Judinog plemena, da kao kralj nasledi Saula. Bog je obećao Davidu da će imati naslednika koji će vladati zauvek na prestolu (1. Samuilova 8:5; 15:1, 26; 1. Dnevnika 17:11-14).
Davidov sin Solomon je vladao Jerusalimom posle Davidove smrti. Tokom vladavine Solomonovog sina, izbio je građanski rat, i kraljevstvo je bilo podeljeno na severno carstvo, Izrael, i južno carstvo, Judu. Davidova loza je vladala u Judi (1. Kraljeva 2:1; 12)
Izraelsko carstvo je imalo neprekidan niz zlih vladara. Nijedan od njih nije tragao za Bogom niti je pokušao da vodi narod prema Božijem Zakonu. Bog je slao proroke da ih opominje, uključujući i Iliju i Jelisija koji su činili čuda, ali kraljevi su uporno nastavljali sa svojim zlodelima. Konačno je Bog doveo asirski narod protiv Izraela da bi mu sudio. Asirci su odveli veći deo Izraelaca i to je bio kraj severnog carstva (1. Kraljeva 17:1; 2. Kraljeva 2; 17).
Judino carstvo je imalo svoj niz zlih kraljeva, ali lanac je bio prekinut ponekim pobožnim kraljem koji je zaista voleo Gospoda i težio da vlada prema Božijem zakonu. Bog je bio veran Svom obećanju i blagoslovio je narod kada je sledio Njegove zapovesti. Taj narod je bio očuvan tokom asirske invazije i izdržao je mnoge druge opasnosti. Tokom tog perioda prorok Isaija je propovedao protiv Judinih greha i predvideo je vavilnonsku invaziju. Isaija je takođe predvideo dolazak Gospodnjeg Sluge – koji će patiti zbog greha Svog naroda, biti proslavljen i sedeti na Davidovom prestolu. Prorok Mihej je predvideo da će Obećani biti rođen u Vitlejemu (Isaija 37; 53:5; Mihej 5:2).
Na kraju je Judin narod pao u jezivo idolopoklonstvo. Bog je doveo Vavilonski narod protiv Jude da bi mu sudio. Prorok Jeremija je doživeo pad Jerusalima i predvideo da će se jevrejski zarobljenici u Vavilonu vratiti u Obećanu zemlju posle 70 godina. Jeremija je takođe prorokovao o budućem zavetu u kome zakon nije napisan na kamenim tablama već na ljudskim srcima. Ovaj novi zavet će doneti Božiji oproštaj greha (2. Kraljeva 25:8-10; Jeremija 29:10; 31:31-34).
Ropstvo u Vavilonu je trajalo 70 godina. Prorok Danilo i Jezikilj su služili tokom tog vremena. Danilo je prorokovao o usponu i padu mnogih naroda. Takođe je predvideo i dolazak Mesije, Izabranika, koji će biti ubijen zarad drugih (Danilo 2:36-45; 9:26).
Kada je Vavilon pao u ruke Persijanaca, Jevreji su bili oslobođeni i mogli su da se vrate u Judu. Mnogi Jevreji su se vratili kući da obnove Jerusalim i hram. Nehemija i Ezra su vodili te poduhvate, i u tome su ih hrabrili proroci Agej i Zaharije. Jedno od Zaharijinih proroštava uključuje opis budućeg Cara koji će u Jerusalim doći ponizno, jašući na magarcu (Nehemija 6:15-16; Ezra 6:14-15; Zaharije 9:9).
Međutim, nisu se svi Jevreji vratili u Judu. Mnogi su odlučili da ostanu u Persiji, gde ih je Bog i dalje čuvao. Jevrejka po imenu Jestira dospela je do ranga persisjke kraljice i imala je ključnu ulogu u spasenju života Jevrejia u tom kraljevstvu (Jestira 8:1).
Malahija je poslednja knjiga Starog zaveta. On je prorokovao da će Gospod doći u Svoj hram ali pre Njegovog dolaska drugi Glasnik će pripremiti put za Gospoda. Ovaj glasnik će biti kao prorok Ilija. Nakon Malahijinog proroštva, prošlo je 400 godina pre nego što je Bog ponovo direktno progovorio ljudima (Malahija 3:1; 4:5).
Stari zavet je priča o Božijem planu da iskupi čovečanstvo. Na kraju Starog zaveta, Bog ima jedinstven narod, Odabrani narod koji razume značaj krvne žrtve, koji veruje u obećanja koja su data Avramu i Davidu, i koji čeka Spasitelja. Ukratko, spremni su da prihvate Onog koji će skršiti Zmiju, iz Postanka, Proroka nalik Mojsiju, Slugu koji će patiti iz Isaije, Sina Davidovog, Mesiju iz Danila, i Poniznog kralja iz Zaharije – i sve to može da se nađe u jednoj osobi, Isusu Hristu.
English
Kako bi prepričali Stari zavet?
