Питање
Ако си у великом дугу, да ли можеш, привремено, да престанеш да дајеш десетак да би отплатио дуг?
Одговор
Дозвољено је престати са давањем десетка док се отплаћује дуг. Плаћање дуга је дужност; давање десетка је произвољно, јер је заповест за давање десетка била део Мојсијевог закона, а хришћани нису под законом. Немојте погрешно разумети-давање за Божије дело је веома битно. Пожртвовано финансијско давање је део Божијег позива за сваког хришћанина. Ако је заиста немогуће у исто време,отплатити дуг и давати десетак, не би било погрешно смањити давање или у потпуности престати са давањем, привремено, да би се отплатио дуг.
Наша једина непроменљива дужност према другим људима је да их волимо, према њима се опходимо онако како би они према нама (Матеј 7:12).Сви ми желимо да нам људи плате дугове које имају према нама. Стога, као хришћани, треба да размишљамо: „Не будите ником ништа дужни — сем да волите један другога, јер ко другога воли, тај је испунио закон. Јер заповести ,Не чини прељубе', ,Не убиј', ,Не кради', ,Не зажели', и ако има још која друга заповест, своде се на ову изреку: ,Љуби ближњега свога као самога себе.'Љубав не причињава зла ближњему; љубав је, дакле, испуњење закона'" (Римљанима 13:8-10).
Давање десетка у Старом завету било је Божији начин обезбеђивања материјалних потреба свештеника из племена Левита. Њима је била потребна подршка да би могли да служе у храму и да испуњавају потребе сиромашних (Бројеви 18:26; Поновљени закон 26:12-15). Зато, када су Израелци престали да дају да десетак за храм, Бог их је упозорио: „Може ли човек Бога преварити? Јер ви мене варате и говорите ,У чему смо те преварили? У десетку и у приносима'"(Малахија 3:8).
Десетак је био десети део човековог прихода: „Додуше и они од синова Левијевих, који приме свештеничку службу, имају наредбу да по закону узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако су и ови изишли из Авраамових бедара" (Јеврејима 7:5). Левитско свештенство наставило је да служи у храму све до Исусовог живота на земљи, а десетак је био обавезан. Али, после смрти, васкрсења и вазнесења Господа Исуса, ствари су се промениле: „Кад се, наиме, мења свештенство, мора доћи и до промене закона" (Јеврејима 7:12). Христос је сада наш Првосвештеник. Хришћани су сада Божији храм и Његово царско свештенство (Јеврејима 4:14-15; 1. Коринћанима 6:19-20; 1. Петрова 2:9-10).
Наш Првосвештеник нам служи под Новим савезом (Божији закон исписан на нашим срцима), дајући нам Светог Духа (Јеврејима 12:24; 10:16). Овај закон силно делује, чинећи да волимо друге љубављу коју ствара сам Дух (Галатима 5:22-23). Зато Јован пише: „А који има светска блага и гледа свога брата како оскудева, па затвори своје срце према њему, како може Божија љубав да остане у њему? Дечице, не волимо речју или само језиком, него делом и истином" (1. Јованова 3:17-18). Божија љубав подстиче правог хришћанина да даје, али ниједна новозаветна посланица не даје заповест или чак препоручује да хришћанин плаћа десетак или било који други проценат. Хришћанско давање је резултат хришћанске љубави.
Ако одаберу, хришћани могу да дају десетак свог прихода цркви, да би удовољили духовне и материјалне потребе у свету око њих који је у потреби. Неки ће изабрати да дају мање од десетка; неки ће изабрати да дају више. Павле препоручује да се даје цркви недељом: „Сваки први дан недеље свако од вас нека ставља код себе и скупља колико може" (1. Коринћанима 16:2а)
Хришћани не треба да нагомилавају богатсво, већ да дају како их Бог води. То је Божији новац. Његова награда превазилази трошак. „А ово знајте: ко шкрто сеје шкрто ће и жњети, а ко у благослову сеје у благослову ће и жњети. Свако нека даје како је у срцу одлучио, не од жалости или од морања; јер Бог воли радосног даваоца. А Бог је кадар учинити да се свака благодат обилно излије на вас, да у свему свагда имате свега довољно и да вам преостане за свако добро дело" (2. Коринћанима 9:6-8).
English
Ако си у великом дугу, да ли можеш, привремено, да престанеш да дајеш десетак да би отплатио дуг?
