Pitanje
Ako si u velikom dugu, da li možeš, privremeno, da prestaneš da daješ desetak da bi otplatio dug?
Odgovor
Dozvoljeno je prestati sa davanjem desetka dok se otplaćuje dug. Plaćanje duga je dužnost; davanje desetka je proizvoljno, jer je zapovest za davanje desetka bila deo Mojsijevog zakona, a hrišćani nisu pod zakonom. Nemojte pogrešno razumeti-davanje za Božije delo je veoma bitno. Požrtvovano finansijsko davanje je deo Božijeg poziva za svakog hrišćanina. Ako je zaista nemoguće u isto vreme,otplatiti dug i davati desetak, ne bi bilo pogrešno smanjiti davanje ili u potpunosti prestati sa davanjem, privremeno, da bi se otplatio dug.
Naša jedina nepromenljiva dužnost prema drugim ljudima je da ih volimo, prema njima se ophodimo onako kako bi oni prema nama (Matej 7:12).Svi mi želimo da nam ljudi plate dugove koje imaju prema nama. Stoga, kao hrišćani, treba da razmišljamo: „Ne budite nikom ništa dužni — sem da volite jedan drugoga, jer ko drugoga voli, taj je ispunio zakon. Jer zapovesti ,Ne čini preljube', ,Ne ubij', ,Ne kradi', ,Ne zaželi', i ako ima još koja druga zapovest, svode se na ovu izreku: ,Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.'Ljubav ne pričinjava zla bližnjemu; ljubav je, dakle, ispunjenje zakona'" (Rimljanima 13:8-10).
Davanje desetka u Starom zavetu bilo je Božiji način obezbeđivanja materijalnih potreba sveštenika iz plemena Levita. Njima je bila potrebna podrška da bi mogli da služe u hramu i da ispunjavaju potrebe siromašnih (Brojevi 18:26; Ponovljeni zakon 26:12-15). Zato, kada su Izraelci prestali da daju da desetak za hram, Bog ih je upozorio: „Može li čovek Boga prevariti? Jer vi mene varate i govorite ,U čemu smo te prevarili? U desetku i u prinosima'"(Malahija 3:8).
Desetak je bio deseti deo čovekovog prihoda: „Doduše i oni od sinova Levijevih, koji prime svešteničku službu, imaju naredbu da po zakonu uzimaju desetak od naroda, to jest, od svoje braće, iako su i ovi izišli iz Avraamovih bedara" (Jevrejima 7:5). Levitsko sveštenstvo nastavilo je da služi u hramu sve do Isusovog života na zemlji, a desetak je bio obavezan. Ali, posle smrti, vaskrsenja i vaznesenja Gospoda Isusa, stvari su se promenile: „Kad se, naime, menja sveštenstvo, mora doći i do promene zakona" (Jevrejima 7:12). Hristos je sada naš Prvosveštenik. Hrišćani su sada Božiji hram i Njegovo carsko sveštenstvo (Jevrejima 4:14-15; 1. Korinćanima 6:19-20; 1. Petrova 2:9-10).
Naš Prvosveštenik nam služi pod Novim savezom (Božiji zakon ispisan na našim srcima), dajući nam Svetog Duha (Jevrejima 12:24; 10:16). Ovaj zakon silno deluje, čineći da volimo druge ljubavlju koju stvara sam Duh (Galatima 5:22-23). Zato Jovan piše: „A koji ima svetska blaga i gleda svoga brata kako oskudeva, pa zatvori svoje srce prema njemu, kako može Božija ljubav da ostane u njemu? Dečice, ne volimo rečju ili samo jezikom, nego delom i istinom" (1. Jovanova 3:17-18). Božija ljubav podstiče pravog hrišćanina da daje, ali nijedna novozavetna poslanica ne daje zapovest ili čak preporučuje da hrišćanin plaća desetak ili bilo koji drugi procenat. Hrišćansko davanje je rezultat hrišćanske ljubavi.
Ako odaberu, hrišćani mogu da daju desetak svog prihoda crkvi, da bi udovoljili duhovne i materijalne potrebe u svetu oko njih koji je u potrebi. Neki će izabrati da daju manje od desetka; neki će izabrati da daju više. Pavle preporučuje da se daje crkvi nedeljom: „Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može" (1. Korinćanima 16:2a)
Hrišćani ne treba da nagomilavaju bogatsvo, već da daju kako ih Bog vodi. To je Božiji novac. Njegova nagrada prevazilazi trošak. „A ovo znajte: ko škrto seje škrto će i žnjeti, a ko u blagoslovu seje u blagoslovu će i žnjeti. Svako neka daje kako je u srcu odlučio, ne od žalosti ili od moranja; jer Bog voli radosnog davaoca. A Bog je kadar učiniti da se svaka blagodat obilno izlije na vas, da u svemu svagda imate svega dovoljno i da vam preostane za svako dobro delo" (2. Korinćanima 9:6-8).
English
Ako si u velikom dugu, da li možeš, privremeno, da prestaneš da daješ desetak da bi otplatio dug?
