Питање
Када је почела црква?
Одговор
Црква је почела на дан Педесетнице (Пентекоста), педесет дана после Паше када је Исус умро и поново устао. Реч која се преводи као „црква" потиче од две грчке речи које заједно значе „позван из света од Бога". Та реч се користи кроз Библију да укаже на оне који су наново рођени (Јован 3:3), путем вере у Исусову смрт и васкрсење (Римљанима 10: 9-10). Када се користи да означи све вернике свуда, реч црква је синоним за израз тело Христово (Ефесцима 1:22-23; Колошанима 1:18).
Реч црква први пут се појављује у Матеју 16 када је Исус рекао Петру: „На тој стени сазидаћу Цркву своју, и врата адова неће је надвладати" (стих 18). „Стена" у овом стиху, означава изјаву коју је Петар дао: „Ти си Христос, Син Бога живога" (стих 16). Ова изјава о Христу је темељ цркве која цвета током задњих две хиљаде година. Свако ко на овој истини заснује свој живот постаје члан Исусове цркве (Дела 16:31).
Исусове речи „сазидаћу цркву" предсказале су шта ће да се деси када Он пошаље свог Светог Духа да обитује у верницима (Јован 15:26-27; 16:13). Исус је, и даље, требало да претрпи крст и доживи васкрсење. Иако су ученици поседовали делимично разумење, оно што је Исус дошао да учини, није још, потпуно, било испуњено. После Његовог васкрсења, Исус није дозволио својим следбеницима да започну посао који им је дао, да чине ученике у свим народима (Матеј 28:19-20), док се Свети Дух није спустио (Дела 1:4-5).
Књига Дела апостолских пружа детаље почетка цркве и њеног чудесног проширења путем силе Светог Духа. Десет дана пошто се Исус узнео натраг на небо (Дела 1:9), Свети Дух се излио на 120 Исусових следбеника који су чекали и молили се (Дела 1:15; 2:1-4). Исти ученици који су се тресли од страха, јер су их поистовећивали са Исусом (Марко 14:30, 50) изненада су били оснажени да храбро објављују еванђеље васкрслог Месије, потврђујући своју поруку чудесним знацима и чудесима (Дела 2:4; 38-41; 3:6-7; 8:7). Хииљаде Јевреја из свих делова света окупило се у Јерусалиму због празника Педесетнице. Чули су еванђеље на свом језику (Дела 2:5-8) и многи су поверовали (Дела 2:41; 4:4). Они који су били спашени, крстили су се, бројчано повећавајући цркву. Када је наступило прогонство, верници су се разбежали, носећи са собом поруку еванђеља, а црква се ширила брзо у све делове тада познате земље (Дела 8:4; 11:19-21).
Почетак цркве првобитно је бројао Јевреје у Јерусалиму, али се црква ускоро проширила на друге народе. Филип је евангелизирао Самарићане у Делима 8. У Делима 10, Бог је дао визију Петру која му је помогла да разуме да порука еванђеља није ограничена на Јевреје, већ је отворена за сваког ко поверује (Дела 10:34-35, 45). Спасење етиопског ушкопљеника (Дела 8:26-39), као и италијанског капетана Корнелија (Дела 10) уверили су јеврејске вернике да је Божија црква била шира него што су они могли да замисле. Чудесан позив Павла на путу за Дамаск (Дела 9:1-19) испунио је услове за још веће ширење еванђеља ка незнабошцима (Римљанима 15:16; 1. Тимотеју 2:7).
Исусове пророчке речи Петру пре распећа су се обистиниле. Иако су се прогонство и „врата адова" борили против цркве, она је све више јачала. Откривење 7:9 даје увид у цркву како ју је Бог осмислио: „Потом видех, и гле, многи народ кога нико није могао избројати, од сваке народности и племена и народа и језика, где стоје пред престолом и пред Јагњетом". Црква коју је Исус започео наставиће да постоји до дана кад се Он врати по нас (Јован 14:3; 1. Солуњанима 4:16-17) , док се не ујединимо са Њим заувек као Његова млада (Ефесцима 5:27; 2. Коринћанима 11:2; Откривење 19:7).
English
Када је почела црква?
