Pitanje
Kada je počela crkva?
Odgovor
Crkva je počela na dan Pedesetnice (Pentekosta), pedeset dana posle Pashe kada je Isus umro i ponovo ustao. Reč koja se prevodi kao „crkva" potiče od dve grčke reči koje zajedno znače „pozvan iz sveta od Boga". Ta reč se koristi kroz Bibliju da ukaže na one koji su nanovo rođeni (Jovan 3:3), putem vere u Isusovu smrt i vaskrsenje (Rimljanima 10: 9-10). Kada se koristi da označi sve vernike svuda, reč crkva je sinonim za izraz telo Hristovo (Efescima 1:22-23; Kološanima 1:18).
Reč crkva prvi put se pojavljuje u Mateju 16 kada je Isus rekao Petru: „Na toj steni sazidaću Crkvu svoju, i vrata adova neće je nadvladati" (stih 18). „Stena" u ovom stihu, označava izjavu koju je Petar dao: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga" (stih 16). Ova izjava o Hristu je temelj crkve koja cveta tokom zadnjih dve hiljade godina. Svako ko na ovoj istini zasnuje svoj život postaje član Isusove crkve (Dela 16:31).
Isusove reči „sazidaću crkvu" predskazale su šta će da se desi kada On pošalje svog Svetog Duha da obituje u vernicima (Jovan 15:26-27; 16:13). Isus je, i dalje, trebalo da pretrpi krst i doživi vaskrsenje. Iako su učenici posedovali delimično razumenje, ono što je Isus došao da učini, nije još, potpuno, bilo ispunjeno. Posle Njegovog vaskrsenja, Isus nije dozvolio svojim sledbenicima da započnu posao koji im je dao, da čine učenike u svim narodima (Matej 28:19-20), dok se Sveti Duh nije spustio (Dela 1:4-5).
Knjiga Dela apostolskih pruža detalje početka crkve i njenog čudesnog proširenja putem sile Svetog Duha. Deset dana pošto se Isus uzneo natrag na nebo (Dela 1:9), Sveti Duh se izlio na 120 Isusovih sledbenika koji su čekali i molili se (Dela 1:15; 2:1-4). Isti učenici koji su se tresli od straha, jer su ih poistovećivali sa Isusom (Marko 14:30, 50) iznenada su bili osnaženi da hrabro objavljuju evanđelje vaskrslog Mesije, potvrđujući svoju poruku čudesnim znacima i čudesima (Dela 2:4; 38-41; 3:6-7; 8:7). Hiiljade Jevreja iz svih delova sveta okupilo se u Jerusalimu zbog praznika Pedesetnice. Čuli su evanđelje na svom jeziku (Dela 2:5-8) i mnogi su poverovali (Dela 2:41; 4:4). Oni koji su bili spašeni, krstili su se, brojčano povećavajući crkvu. Kada je nastupilo progonstvo, vernici su se razbežali, noseći sa sobom poruku evanđelja, a crkva se širila brzo u sve delove tada poznate zemlje (Dela 8:4; 11:19-21).
Početak crkve prvobitno je brojao Jevreje u Jerusalimu, ali se crkva uskoro proširila na druge narode. Filip je evangelizirao Samarićane u Delima 8. U Delima 10, Bog je dao viziju Petru koja mu je pomogla da razume da poruka evanđelja nije ograničena na Jevreje, već je otvorena za svakog ko poveruje (Dela 10:34-35, 45). Spasenje etiopskog uškopljenika (Dela 8:26-39), kao i italijanskog kapetana Kornelija (Dela 10) uverili su jevrejske vernike da je Božija crkva bila šira nego što su oni mogli da zamisle. Čudesan poziv Pavla na putu za Damask (Dela 9:1-19) ispunio je uslove za još veće širenje evanđelja ka neznabošcima (Rimljanima 15:16; 1. Timoteju 2:7).
Isusove proročke reči Petru pre raspeća su se obistinile. Iako su se progonstvo i „vrata adova" borili protiv crkve, ona je sve više jačala. Otkrivenje 7:9 daje uvid u crkvu kako ju je Bog osmislio: „Potom videh, i gle, mnogi narod koga niko nije mogao izbrojati, od svake narodnosti i plemena i naroda i jezika, gde stoje pred prestolom i pred Jagnjetom". Crkva koju je Isus započeo nastaviće da postoji do dana kad se On vrati po nas (Jovan 14:3; 1. Solunjanima 4:16-17) , dok se ne ujedinimo sa Njim zauvek kao Njegova mlada (Efescima 5:27; 2. Korinćanima 11:2; Otkrivenje 19:7).
English
Kada je počela crkva?
