Питање
Ко ц́е иц́и у рај?
Одговор
Пакао је последњих година постао контроверзна тема, чак и међу хришц́анима. Међутим, ту противуречност је у потпуности створио човек. Одбацивање реалности пакла потиче од људске неспособности да помири Божију љубав са вечном казном или због потпуног одбацивања Божје Речи. Чак су и неки који се изјашњавају као хришц́ани дошли до небиблијских закључака. Неки су покушали да редефинишу пакао, да створе средње стање које се не налази у Светом писму или да у потпуности негирају пакао. Чинец́и то, они игноришу Исусово упозорење у Откривењу 22:19: „ Ако пак ко одузме нешто од речи ове пророчке књиге, Бог ће одузети његов део од дрвета живота и од светога града, који су описани у овој књизи."
Пакао се у Библији помиње 167 пута, понекад се назива Гехена, ад, јама, Бездан или вечна казна (Пословице 7:27; Лука 8:31; 10:15; 2. Солуњанима 1:9). Исус је говорио о рају и паклу као о стварним местима (Матеј 13:41–42; 23:33; Марко 9:43–47; Лука 12:5). Прича коју је Исус испричао о богаташу и Лазару била је стварни догађај који је показао стварност два вечна одредишта (Лука 16:19–31). Небо је Божје пребивалиште (2. Дневника 30:27) где је Исус отишао да „припреми место" за оне који га воле (Јован 14:2). Пакао је створен за „ђавола и његове анђеле" (Матеј 25:41). Али пошто је свако људско биц́е грешник, свака особа је вец́ осуђена на пакао (Римљанима 3:10; 5:12; Јован 3:18). Сви ми заслужујемо пакао као праведну казну за нашу побуну против Бога (Римљанима 6:23).
Исус је био јасан да „ ако се ко не роди одозго, не може видети царства Божија" (Јован 3:3). Такође је био јасан да је пакао вечна казна за оне који му се не покоравају (Матеј 25:46). Друга Солуњанима 1:8–9 каже да ц́е на крају Бог „ казнити оне што не знају Бога и оне што нису послушни еванђељу о Господу нашем Исусу, који ће бити кажњени вечном пропашћу далеко од лица Господњег и од његове силне славе." Јован Крститељ је о Исусу рекао: „ У његовој руци је лопата, па ће очистити своје гумно и скупиће жито своје у житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем" (Матеј 3:12).
Јован 3:18 најједноставнијим речима објашњава ко ц́е у рај, а ко у пакао: „ Ко верује у њега - томе се не суди; а ко не верује - већ је осуђен, што није веровао у име јединороднога Сина Божијег." Дакле, они који ће ићи у пакао су тачно они који не верују у Исусово име. „Веровати" превазилази ментално препознавање истине. Веровати у Христа за спасење захтева да сменимо оданост. Треба да престанемо да обожавамо себе, да напустимо свој грех и да почнемо да обожавамо Бога свим срцем, душом, умом и снагом (Матеј 22:36–37; Марко 12:30).
Бог жели да свака особа проведе вечност са Њим (Матеј 18:14; 2. Петрова 3:9), али у исто време Он поштује нашу слободну вољу (Јован 4:14). Свако ко жели може отиц́и на небо (Јован 1:12). Исус је вец́ платио цену за наше спасење, али ми морамо прихватити тај дар и предати Му контролу над својим животом (Лука 9:23). Небо је савршено и Бог не може тамо одвести никога ко инсистира да се држи свог греха. Морамо му дозволити да нас очисти од греха и учини нас праведнима у својим очима (2. Коринц́анима 5:21). Јован 1:10–12 нам показује проблем и решење: „ На свету беше, и свет кроз њега поста, и свет га не позна. Својима је дошао, и његови га не примише. А свима, који га примише, даде моћ да постану деца Божија, - онима што верују у његово име."
Можемо изабрати да се поуздамо у Исусово плац́ање за наш грех или можемо изабрати да сами платимо за своје грехе — али морамо запамтити да ће плац́ање нашег греха значити вечност у паклу. Ц. С. Левис је то рекао на овај начин: „Постоје само две врсте људи на крају: они који говоре Богу: „Да буде Твоја воља " и они којима Бог на крају каже: „Да буде твоја воља"."
English
Ко ц́е иц́и у рај?
