Pitanje
Ko će ići u pakao?
Odgovor
Pakao je poslednjih godina postao kontroverzna tema, čak i među hrišćanima. Međutim, tu protivurečnost je u potpunosti stvorio čovek. Odbacivanje realnosti pakla potiče od ljudske nesposobnosti da pomiri Božiju ljubav sa večnom kaznom ili zbog potpunog odbacivanja Božje Reči. Čak su i neki koji se izjašnjavaju kao hrišćani došli do nebiblijskih zaključaka. Neki su pokušali da redefinišu pakao, da stvore srednje stanje koje se ne nalazi u Svetom pismu ili da u potpunosti negiraju pakao. Čineći to, oni ignorišu Isusovo upozorenje u Otkrivenju 22:19: „ Ako pak ko oduzme nešto od reči ove proročke knjige, Bog će oduzeti njegov deo od drveta života i od svetoga grada, koji su opisani u ovoj knjizi."
Pakao se u Bibliji pominje 167 puta, ponekad se naziva Gehena, ad, jama, Bezdan ili večna kazna (Poslovice 7:27; Luka 8:31; 10:15; 2. Solunjanima 1:9). Isus je govorio o raju i paklu kao o stvarnim mestima (Matej 13:41–42; 23:33; Marko 9:43–47; Luka 12:5). Priča koju je Isus ispričao o bogatašu i Lazaru bila je stvarni događaj koji je pokazao stvarnost dva večna odredišta (Luka 16:19–31). Nebo je Božje prebivalište (2. Dnevnika 30:27) gde je Isus otišao da „pripremi mesto" za one koji ga vole (Jovan 14:2). Pakao je stvoren za „đavola i njegove anđele" (Matej 25:41). Ali pošto je svako ljudsko biće grešnik, svaka osoba je već osuđena na pakao (Rimljanima 3:10; 5:12; Jovan 3:18). Svi mi zaslužujemo pakao kao pravednu kaznu za našu pobunu protiv Boga (Rimljanima 6:23).
Isus je bio jasan da „ ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija" (Jovan 3:3). Takođe je bio jasan da je pakao večna kazna za one koji mu se ne pokoravaju (Matej 25:46). Druga Solunjanima 1:8–9 kaže da će na kraju Bog „ kazniti one što ne znaju Boga i one što nisu poslušni evanđelju o Gospodu našem Isusu, koji će biti kažnjeni večnom propašću daleko od lica Gospodnjeg i od njegove silne slave." Jovan Krstitelj je o Isusu rekao: „ U njegovoj ruci je lopata, pa će očistiti svoje gumno i skupiće žito svoje u žitnicu, a plevu će spaliti neugasivim ognjem" (Matej 3:12).
Jovan 3:18 najjednostavnijim rečima objašnjava ko će u raj, a ko u pakao: „ Ko veruje u njega - tome se ne sudi; a ko ne veruje - već je osuđen, što nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg." Dakle, oni koji će ići u pakao su tačno oni koji ne veruju u Isusovo ime. „Verovati" prevazilazi mentalno prepoznavanje istine. Verovati u Hrista za spasenje zahteva da smenimo odanost. Treba da prestanemo da obožavamo sebe, da napustimo svoj greh i da počnemo da obožavamo Boga svim srcem, dušom, umom i snagom (Matej 22:36–37; Marko 12:30).
Bog želi da svaka osoba provede večnost sa Njim (Matej 18:14; 2. Petrova 3:9), ali u isto vreme On poštuje našu slobodnu volju (Jovan 4:14). Svako ko želi može otići na nebo (Jovan 1:12). Isus je već platio cenu za naše spasenje, ali mi moramo prihvatiti taj dar i predati Mu kontrolu nad svojim životom (Luka 9:23). Nebo je savršeno i Bog ne može tamo odvesti nikoga ko insistira da se drži svog greha. Moramo mu dozvoliti da nas očisti od greha i učini nas pravednima u svojim očima (2. Korinćanima 5:21). Jovan 1:10–12 nam pokazuje problem i rešenje: „ Na svetu beše, i svet kroz njega posta, i svet ga ne pozna. Svojima je došao, i njegovi ga ne primiše. A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime."
Možemo izabrati da se pouzdamo u Isusovo plaćanje za naš greh ili možemo izabrati da sami platimo za svoje grehe — ali moramo zapamtiti da će plaćanje našeg greha značiti večnost u paklu. C. S. Levis je to rekao na ovaj način: „Postoje samo dve vrste ljudi na kraju: oni koji govore Bogu: „Da bude Tvoja volja " i oni kojima Bog na kraju kaže: „Da bude tvoja volja"."
English
Ko će ići u pakao?
