Питање
Зашто да верујем Светом писму?
Одговор
Свето писмо износи тврдње о стварању космоса, о природи Бога који је створио космос и који над њим суверено влада, и о судбини човечанства. Ако су истините тврдње које износи, Свето писмо је онда најзначајнија књига у историји човечанства. Ако је Свето писмо истинито, онда садржи одговоре на највећа питања: „Одакле потичем?", „Зашто сам овде?" и „Шта ће се десити са мном када умрем?" Значај који има порука Светог писма захтева много веће разматрање и истинитост те поруке може да се посматра, тестира и издржи тај тест.
Писци Светог писма тврде да је свака реч у Светом писму Реч самог Бога. Апостол Павле пише: „Све Писмо је богонадахнуто" (2. Тимотеју 3:16). То значи да су све речи које су записане у оригиналним списима Светог писма потекле из Божијих уста пре него што су стигле до умова и пера писаца библијских књига. Апостол Петар такође пише: „Јер никад пророштво не би човечијом вољом, него су Духом Светим ношени свети људи говорили од Бога" (2. Петрова 1:21). Израз „ношени" говори о једру које носи ветар. То значи да је сам Свети Дух усмеравао писање Светог писма. Свето писмо није потекло од човека већ је Божије дело и носи његов ауторитет.
Овде је битно да не дозволимо да кружно резоновање не постане разлог да се ослонимо на Свето писмо. Не можемо да кажемо да би требало да верујемо у Свето писмо зато што оно каже да треба да верујемо у њега. Међутим, ако су истините тврдње које оно износи, оне које је могуће проверити или које су се показале као тачне током историјских и научних открића, онда су тврдње које Свето писмо износи о себи још убедљивије. Унутрашњи доказ делује у тандему са спољашњим.
Унутрашњи доказ за истинитост Светог писма даје многе убедљиве аргументе о томе зашто би требало да верујемо Светом писму. Прво, библијска порука, која је потпуно јединствена издваја Свето писмо од осталих религиозних текстова. На пример, Свето писмо учи да је човек суштински лош и да заслужује вечну смрт. Да су људи писали Свето писмо, њихово виђење човека не би било тако мрачно, јер имамо тенденцију да изгледамо и делујемо као добри. Свето писмо учи да људи ништа не могу сами да ураде да би поправили своје природно стање. Ово такође није у складу са човековим поносом.
Јединство библијске поруке је још један разлог да верујемо да је истинита. Свето писмо је писано током периода од око 1550 гидина, било је 40 аутора његових књига, већина њих нису знали једни друге и били су разних занимања (краљ, рибар, порезник, пастир, итд.) Свето писмо је писано у разним окружењима (пустињи, затвору, на краљевском двору, итд.) Свето писмо је писано на три језика и без обзира на то што говори о контроверзним темама, оно има поруку која је у хармонији. Околности у којима је писано Свето писмо би наизглед гарантовале да је пуно грешака, а ипак је порука од Постанка до Откривења потпуно доследна.
Још један разлог због кога би требало да верујемо у Свето писмо је његова тачност. Свето писмо не би требало поредити са научним уџбеником, али то не значи да оно не говори о темама које су у суштини научне природе. Кружење воде у природи описано је у Светом писму вековима пре него што га је наука открила. У неким случајевима изгледало је да су наука и Свето писмо у сукобу, међутим, како је наука напредовала, научне теорије су се показале као нетачне а Свето писмо исправно. На пример, у прошлости стандардна медицинска процедура је била пуштање крви. Данас лекари знају да је пуштање крви контрапродуктивно. Библија од давнина говори: „Јер је душа телу у крви" (Левитски законик 17:11).
Библијске тврдње о историји света су такође потврђене. Скептици су критиковали Свето писмо због тога што бележи народ Хетеја (2 Краљевима 7:6). Недостатак било каквог доказа о постојању хетитске културе често се користио у нападима на Свето писмо. Међутим, 1876, археолози су открили доказе о Хетитима, и током раног двадесетог века величина хетитске културе и њен утицај на древни свет били су опште познати.
Научна и историјска прецизност Светог писма су битни докази за његову поузданост, мада оно садржи још и испуњена пророштва. Неки библијски писци су износили тврдње о будућим догађајима вековима унапред. Свето писмо садржи веома много пророштава. Нека од њих испуњена су у кратком временском периоду (Аврам и Сара су добили сина, Петар се одрекао Исуса три пута, Павле је био сведок за Христа у Риму, итд.) Друга пророштва су се испунила стотинама година касније. Триста месијанских пророштава која су се испунила у Христу могла су да се испуне само уз помоћ неке више силе. Конкретна пророштва о Исусовом месту рођења, деловању, начину на који ће умрети, и васкрсењу показују да Свето писмо има натприродну тачност.
Када тестирамо Свето писмо, оно показује тачност у свакој области. Његова истина се простире и на духовну област. То значи да када Свето писмо говори да је постојао народ Хетити, можемо да верујемо да су заиста постојали, и када подучава да су „сви згрешили" (Римљанима 3:23) и да је „плата за грех смрт" (Римљанима 6:23), треба и у то да верујемо. Када нам Свето писмо каже: „Али Бог показује своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас кад смо још били грешници" (Римљанима 5:8), и „да сваки — ко верује у њега — не пропадне, него има вечни живот" (Јован 3:16) онда можемо и требало би и у то да верујемо.
English
Зашто да верујем Светом писму?
