Pitanje
Zašto da verujem Svetom pismu?
Odgovor
Sveto pismo iznosi tvrdnje o stvaranju kosmosa, o prirodi Boga koji je stvorio kosmos i koji nad njim suvereno vlada, i o sudbini čovečanstva. Ako su istinite tvrdnje koje iznosi, Sveto pismo je onda najznačajnija knjiga u istoriji čovečanstva. Ako je Sveto pismo istinito, onda sadrži odgovore na najveća pitanja: „Odakle potičem?", „Zašto sam ovde?" i „Šta će se desiti sa mnom kada umrem?" Značaj koji ima poruka Svetog pisma zahteva mnogo veće razmatranje i istinitost te poruke može da se posmatra, testira i izdrži taj test.
Pisci Svetog pisma tvrde da je svaka reč u Svetom pismu Reč samog Boga. Apostol Pavle piše: „Sve Pismo je bogonadahnuto" (2. Timoteju 3:16). To znači da su sve reči koje su zapisane u originalnim spisima Svetog pisma potekle iz Božijih usta pre nego što su stigle do umova i pera pisaca biblijskih knjiga. Apostol Petar takođe piše: „Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga" (2. Petrova 1:21). Izraz „nošeni" govori o jedru koje nosi vetar. To znači da je sam Sveti Duh usmeravao pisanje Svetog pisma. Sveto pismo nije poteklo od čoveka već je Božije delo i nosi njegov autoritet.
Ovde je bitno da ne dozvolimo da kružno rezonovanje ne postane razlog da se oslonimo na Sveto pismo. Ne možemo da kažemo da bi trebalo da verujemo u Sveto pismo zato što ono kaže da treba da verujemo u njega. Međutim, ako su istinite tvrdnje koje ono iznosi, one koje je moguće proveriti ili koje su se pokazale kao tačne tokom istorijskih i naučnih otkrića, onda su tvrdnje koje Sveto pismo iznosi o sebi još ubedljivije. Unutrašnji dokaz deluje u tandemu sa spoljašnjim.
Unutrašnji dokaz za istinitost Svetog pisma daje mnoge ubedljive argumente o tome zašto bi trebalo da verujemo Svetom pismu. Prvo, biblijska poruka, koja je potpuno jedinstvena izdvaja Sveto pismo od ostalih religioznih tekstova. Na primer, Sveto pismo uči da je čovek suštinski loš i da zaslužuje večnu smrt. Da su ljudi pisali Sveto pismo, njihovo viđenje čoveka ne bi bilo tako mračno, jer imamo tendenciju da izgledamo i delujemo kao dobri. Sveto pismo uči da ljudi ništa ne mogu sami da urade da bi popravili svoje prirodno stanje. Ovo takođe nije u skladu sa čovekovim ponosom.
Jedinstvo biblijske poruke je još jedan razlog da verujemo da je istinita. Sveto pismo je pisano tokom perioda od oko 1550 gidina, bilo je 40 autora njegovih knjiga, većina njih nisu znali jedni druge i bili su raznih zanimanja (kralj, ribar, poreznik, pastir, itd.) Sveto pismo je pisano u raznim okruženjima (pustinji, zatvoru, na kraljevskom dvoru, itd.) Sveto pismo je pisano na tri jezika i bez obzira na to što govori o kontroverznim temama, ono ima poruku koja je u harmoniji. Okolnosti u kojima je pisano Sveto pismo bi naizgled garantovale da je puno grešaka, a ipak je poruka od Postanka do Otkrivenja potpuno dosledna.
Još jedan razlog zbog koga bi trebalo da verujemo u Sveto pismo je njegova tačnost. Sveto pismo ne bi trebalo porediti sa naučnim udžbenikom, ali to ne znači da ono ne govori o temama koje su u suštini naučne prirode. Kruženje vode u prirodi opisano je u Svetom pismu vekovima pre nego što ga je nauka otkrila. U nekim slučajevima izgledalo je da su nauka i Sveto pismo u sukobu, međutim, kako je nauka napredovala, naučne teorije su se pokazale kao netačne a Sveto pismo ispravno. Na primer, u prošlosti standardna medicinska procedura je bila puštanje krvi. Danas lekari znaju da je puštanje krvi kontraproduktivno. Biblija od davnina govori: „Jer je duša telu u krvi" (Levitski zakonik 17:11).
Biblijske tvrdnje o istoriji sveta su takođe potvrđene. Skeptici su kritikovali Sveto pismo zbog toga što beleži narod Heteja (2 Kraljevima 7:6). Nedostatak bilo kakvog dokaza o postojanju hetitske kulture često se koristio u napadima na Sveto pismo. Međutim, 1876, arheolozi su otkrili dokaze o Hetitima, i tokom ranog dvadesetog veka veličina hetitske kulture i njen uticaj na drevni svet bili su opšte poznati.
Naučna i istorijska preciznost Svetog pisma su bitni dokazi za njegovu pouzdanost, mada ono sadrži još i ispunjena proroštva. Neki biblijski pisci su iznosili tvrdnje o budućim događajima vekovima unapred. Sveto pismo sadrži veoma mnogo proroštava. Neka od njih ispunjena su u kratkom vremenskom periodu (Avram i Sara su dobili sina, Petar se odrekao Isusa tri puta, Pavle je bio svedok za Hrista u Rimu, itd.) Druga proroštva su se ispunila stotinama godina kasnije. Trista mesijanskih proroštava koja su se ispunila u Hristu mogla su da se ispune samo uz pomoć neke više sile. Konkretna proroštva o Isusovom mestu rođenja, delovanju, načinu na koji će umreti, i vaskrsenju pokazuju da Sveto pismo ima natprirodnu tačnost.
Kada testiramo Sveto pismo, ono pokazuje tačnost u svakoj oblasti. Njegova istina se prostire i na duhovnu oblast. To znači da kada Sveto pismo govori da je postojao narod Hetiti, možemo da verujemo da su zaista postojali, i kada podučava da su „svi zgrešili" (Rimljanima 3:23) i da je „plata za greh smrt" (Rimljanima 6:23), treba i u to da verujemo. Kada nam Sveto pismo kaže: „Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici" (Rimljanima 5:8), i „da svaki — ko veruje u njega — ne propadne, nego ima večni život" (Jovan 3:16) onda možemo i trebalo bi i u to da verujemo.
English
Zašto da verujem Svetom pismu?
