Питање
Зашто треба да верујем у Бога?
Одговор
Вера у Бога је најосновније од свих људских размишљања. Признање Створитеља је основа да се научи више о Њему. Без вере у Бога, немогуће му је угодити или му чак прићи (Јеврејима 11:6). Људи су окружени доказима о Божијем постојању и само због окорелости настале грехом, људи одбацују тај доказ (Римљанима 1:18-23). Лудост је немати веру у Бога (Псалам 14:1).
Постоје два избора у животу. Први, имамо избор да верујемо у човечији ограничени разум. Човеков разум произвео је различите филозофије, многе људске религије и „изме", различите секте и друге идеје и погледе на свет. Кључно својство човековог разума је да не траје, јер ни сам човек не траје. Разум је, такође, ограничен човековим ограниченим знањем; ми нисмо тако мудри као што мислимо (1. Коринћанима 1:20). Човеков разум почиње са собом и завршава се са собом. Човек живи у времеплову из кога нема излаза. Човек се рађа, сазрева, има утицаја у свету и на крају, умире. То је то, што се њега тиче, природно говорећи. Избор да се живи по разуму доводи до тога да особа не постигне циљ. Ако особа објективно размисли о таквом начину живота, то треба да га наведе да размисли и о другом избору.
Други избор који имамо је да прихватимо Божије откривење у Библији. А то је „Не ослањај се на сопствени разум" (Изреке 3:5). Наравно, да би особа прихватила да је Библија од Бога, мора да призна Бога. Веровање у Бога Библије не негира употребу разума; уместо тога, када тражимо Бога, Он нам отвара очи (Псалам 119:18), просвећује наш разум (Ефесцима 1:18) и даје нам мудрост (Изреке 8).
Вера у Бога је поткрепљена доказом о Божијем постојању које је већ на располагању. Цела творевина тихо сведочи о томе да постоји Створитељ (Псалам 19:1-4). Божија књига, Библија установљује сопствену веродостојност и историјску тачност. На пример, размисли о једном старозаветном пророчанству у вези са Христовим првим доласком. Михеј 5:2 каже да ће Христос бити рођен у Витлејему у Јудеји. Михеј је ово пророковао око 700. године пре Христа. Где је Христос био рођен седам векова касније? У Витлејему у Јудеји, као што је Михеј предвидео (Лука 2:1-20; Матеј 2: 1-12).
Питер Стонер у књизи „Наука говори" (стране 100-107) показује да је случајност у пророчким библијским стиховима искључена науком о вероватности. Примењујући законе вероватности на осам пророштава у вези са Христом, Стонер је установио да је могућност да било који човек испуни свих осам пророчастава 1:1017. .То би значило 1 шанса у 100,000,000,000,000,000. А то је бројка која се тиче само осам пророчанстава; Исус је испунио много више. Нема сумње да су тачност и поузданост Библије потврђене пророчанством.
Читајући Библију, ми откривамо да је Бог вечан, свет, личан, благодатан и пун љубави. Бог је ушао у време кроз отеловљење свог Сина, Исуса Христа. Божији поступак љубави не противуречи човековом разуму, већ обезбеђује просвећење за људски разум, тако да може да разуме да му је потребно опроштење и вечни живот кроз Сина Божијег.
Наравно, особа може да одбаци Бога Библије и многи га одбацују. Људи могу да одбаце оно што је Исус Христос учинио за њих. Одбацити Христа значи одбацити Бога (Јован 10:30). А шта то значи за тебе? Да ли ћес живети по човечијем ограниченом, грешном разуму? Или ћес признати свог Створитеља и прихватити Божије откривење у Библији? „Не сматрај се сам пред собом мудрим, Господа се бој и од зла склањај: то ће бити здравље мишицама твојим, и костима твојим освежење" (Изреке 3:7-8).
English
Зашто треба да верујем у Бога?
