Pitanje
Zašto treba da verujem u Boga?
Odgovor
Vera u Boga je najosnovnije od svih ljudskih razmišljanja. Priznanje Stvoritelja je osnova da se nauči više o Njemu. Bez vere u Boga, nemoguće mu je ugoditi ili mu čak prići (Jevrejima 11:6). Ljudi su okruženi dokazima o Božijem postojanju i samo zbog okorelosti nastale grehom, ljudi odbacuju taj dokaz (Rimljanima 1:18-23). Ludost je nemati veru u Boga (Psalam 14:1).
Postoje dva izbora u životu. Prvi, imamo izbor da verujemo u čovečiji ograničeni razum. Čovekov razum proizveo je različite filozofije, mnoge ljudske religije i „izme", različite sekte i druge ideje i poglede na svet. Ključno svojstvo čovekovog razuma je da ne traje, jer ni sam čovek ne traje. Razum je, takođe, ograničen čovekovim ograničenim znanjem; mi nismo tako mudri kao što mislimo (1. Korinćanima 1:20). Čovekov razum počinje sa sobom i završava se sa sobom. Čovek živi u vremeplovu iz koga nema izlaza. Čovek se rađa, sazreva, ima uticaja u svetu i na kraju, umire. To je to, što se njega tiče, prirodno govoreći. Izbor da se živi po razumu dovodi do toga da osoba ne postigne cilj. Ako osoba objektivno razmisli o takvom načinu života, to treba da ga navede da razmisli i o drugom izboru.
Drugi izbor koji imamo je da prihvatimo Božije otkrivenje u Bibliji. A to je „Ne oslanjaj se na sopstveni razum" (Izreke 3:5). Naravno, da bi osoba prihvatila da je Biblija od Boga, mora da prizna Boga. Verovanje u Boga Biblije ne negira upotrebu razuma; umesto toga, kada tražimo Boga, On nam otvara oči (Psalam 119:18), prosvećuje naš razum (Efescima 1:18) i daje nam mudrost (Izreke 8).
Vera u Boga je potkrepljena dokazom o Božijem postojanju koje je već na raspolaganju. Cela tvorevina tiho svedoči o tome da postoji Stvoritelj (Psalam 19:1-4). Božija knjiga, Biblija ustanovljuje sopstvenu verodostojnost i istorijsku tačnost. Na primer, razmisli o jednom starozavetnom proročanstvu u vezi sa Hristovim prvim dolaskom. Mihej 5:2 kaže da će Hristos biti rođen u Vitlejemu u Judeji. Mihej je ovo prorokovao oko 700. godine pre Hrista. Gde je Hristos bio rođen sedam vekova kasnije? U Vitlejemu u Judeji, kao što je Mihej predvideo (Luka 2:1-20; Matej 2: 1-12).
Piter Stoner u knjizi „Nauka govori" (strane 100-107) pokazuje da je slučajnost u proročkim biblijskim stihovima isključena naukom o verovatnosti. Primenjujući zakone verovatnosti na osam proroštava u vezi sa Hristom, Stoner je ustanovio da je mogućnost da bilo koji čovek ispuni svih osam proročastava 1:1017. .To bi značilo 1 šansa u 100,000,000,000,000,000. A to je brojka koja se tiče samo osam proročanstava; Isus je ispunio mnogo više. Nema sumnje da su tačnost i pouzdanost Biblije potvrđene proročanstvom.
Čitajući Bibliju, mi otkrivamo da je Bog večan, svet, ličan, blagodatan i pun ljubavi. Bog je ušao u vreme kroz otelovljenje svog Sina, Isusa Hrista. Božiji postupak ljubavi ne protivureči čovekovom razumu, već obezbeđuje prosvećenje za ljudski razum, tako da može da razume da mu je potrebno oproštenje i večni život kroz Sina Božijeg.
Naravno, osoba može da odbaci Boga Biblije i mnogi ga odbacuju. Ljudi mogu da odbace ono što je Isus Hristos učinio za njih. Odbaciti Hrista znači odbaciti Boga (Jovan 10:30). A šta to znači za tebe? Da li ćes živeti po čovečijem ograničenom, grešnom razumu? Ili ćes priznati svog Stvoritelja i prihvatiti Božije otkrivenje u Bibliji? „Ne smatraj se sam pred sobom mudrim, Gospoda se boj i od zla sklanjaj: to će biti zdravlje mišicama tvojim, i kostima tvojim osveženje" (Izreke 3:7-8).
English
Zašto treba da verujem u Boga?
